Povlačenje sa Kosova korak po korak

„Sve izgleda kao da će doći do povlačenja. To je dobro, NATO je još politički potreban mladoj državi Kosovu i to kao osiguranje. Ali, Kfor više ne mora da drži u šahu rasističku mržnju između albanske većine i srpske manjine, i istovremeno sprečava nasilno vraćanje srpskih snaga bezbednosti.

Međuetnička zategnutost još uvek postoji. No, stanovništvo je zainteresovano za normalizaciju, za obezbeđenu egzistenciju. Srbija više nije na pozicijama agresivnog vraćanja na Kosovo. Jer, za to je ova zemlja suviše zavisna od Evropske unije; za razvoj su joj potrebna nova tržišta i regionalna integracija.

Doduše, pogrešno bi bilo da NATO prebrzo ode - kao iz Bosne - pre nego što postavi temelje razvoja koji više ne može da se vrati unazad. Najava francuskog predsednika da će uskoro istupiti iz Kfora, ide u pogrešnom pravcu. Ona ohrabruje snage koje ne žele promene. Bolje postupa nemačka vlada koja se zalaže za povlačenje korak po korak, kao i za bolje razumevanje unutar NATO“, piše Noje osnabrike cajtung.

Turske gimnazije? Zašto da ne, ali…

O poseti nemačke kancelarke Angele Merkel Turskoj:

Drezdner nojeste nahrihten (Drezden):

„Za osetljive tursko-nemačke odnose, poseta Angele Merkel Turskoj bila je važan korak. I to pre svega zato što kancelarka nije propustila da iznese i jasan stav o škakljivim temama. Turske škole u Nemačkoj? Zašto da ne, ukoliko te škole ne služe samo kao izgovor za zapuštanje učenja nemačkog jezika. To je jasna poruka svima koji smatraju da učenje jezika nije tako bitno u procesu integracije. Put Turske ka Evropskoj uniji je još veoma dug. Angela Merkel je i to saopštila veoma jasno. No, stavovi koje su ona i njen domaćin izneli nisu zvučali kao nešto novo. Pre se može reči da je nov ton kojim su izneti.“

Zeksiše cajtung (Drezden):

„Turska želi u Evropu i pri tome je otvorenija nego što bi moglo da se zaključi na osnovu ponašanja turskih zajednica u berlinskom Nojkelnu ili u Duizburgu. Onaj ko želi da se Turska dalje demokratizuje i liberalizuje, mora joj dati i realnu perspektivu punopravnog članstva u udruženju Evropljana. Tu poruku mora poslati i Angela Merkel. Ali, ona se radije koncentrisala na poruke svojim biračima u otadžbini koji su skeptični prema Turskoj".

Rajn cajtung (Koblenc/Majnc):

„Nemački političari bi trebalo da se čuvaju širenja fame o turskoj zaveri, o skrivenoj islamizaciji Nemačke. Većina Turaka koji ovde žive cene otvoreni karakter zapadnog društva. Neki u tome nisu liberalni do krajnosti, ali baš kao što to ne čine ni mnogi konzervativni Nemci. Nemci i Turci bi morali da se mnogo bolje upoznaju da bi prevazišli međusobno nepoverenje. Tome bi mogla doprineti i kulturna razmena koja je nedavno dobila podsticaje. Pitanje članstva Turske u Evropskoj uniji je ionako drugorazredno - ono će se rešavati tek za nekoliko decenija.“

Veća prava za potrošače

I važna vest koju su preneli svi nemački mediji pa ovde kao primer uzimamo Zidojče cajtung:

„Od danas, potrošači imaju mnogo veća prava u odnosu na velike firme. Ubuduće će svako moći da traži detaljne informacije o tome zašto kada naručuje robu poštom mora da je plati unapred, zašto mu je odbijen zahtev za ugovorom za mobilni telefon, zašto na svoj kredit mora da plaća veće kamate nego neki drugi klijent iste banke. Prvog aprila, na snagu stupa zakonski amandman koji će staviti tačku na tajnovito ponašanje privrede u procenama platežne moći potrošača. Do sada su se ti podaci dobijali na osnovu takozvanog skoringa - to je procena na osnovu nečijeg zanimanja, starosti, pola, porodičnog stanja ili dugova. Sada će podaci o tome morati da se ispostave svakome ko to za sebe zatraži.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković