Povodom smrti Sol Beloua

Vrhunac slave Belou je doživeo pre trideset godina objavljivanjem romana «Humbeltov dar» za koji je on 1986. godine nagradjen Pulicerovom nagradom, a iste godine mu je dodeljena i Nobelova nagrada za književnost. Njegov kolega, pisac Filp Rot rekao je za umrlog pisca, da je on zajedno sa Vilijemom Foknerom bio kičma američke literature 20.tog veka.

Žiri za dodelu Nobelove nagrade, Švedske akademije je prilikom uručenja nagrade za književnost hvalio Belovo razumevanje ljudi i suptilnu analizu kulture, koje se u njegovim delima sjedinjuju. U romanu Humboltov dar, radi se o jednom dobrostojećem i uspešnom piscu i intelektualcu koji je duboko uznemiren zbog svog odnosa prema društvu. Njegov literarni prodor dogodio se 1965. sa njegovim tragično-komičnim romanom «Hercog», koji mnogi kritičari smatraju najboljim delom Sol Beloa. «Hercog» je u Nemačkoj dočekan velikim uspehom od strane čitalačke publike. Belou nije dovoljno cenjen zbog njegovog doprinosa u razvoju umetnosti pisanja. On nije uživao popularnost poput američkih nobelovaca, njegovih prethodnika; Foknera, Štajnbeka i Hemingveja. A nije dostigao ni kultni status koji je uživao Norman Majler. Belou nije mario da li ga neko hvali ili kudi, ali je ljutito odbacivao sve pokušaje da bude svrstan u bilo koju grupaciju sa drugim piscima. U to je spadala i etiketa da je on najvažniji posleratni američko jevrejski pisac uz Filipa Rota i Bernarda Malamuda.

Belou je mogao postati rabin. Njegova majka Liza, koja se sa svojim mužem Abrahamom iz Sankt Petersberga iz Rusije iselila u Kanadu, bila je veoma religiozna. Salomon Belou je rodjen u radničkom predgradju Montreala kao četvrto dete. Da se ostvarila želja Belove majke, da postane rabin, svet bi bio uskraćen za jednog velikog samosvojnog pisca, koji je pokazao kako tutnjajući bulevar i prefinjen intelekt u jednoj te istoj knjizi ostvaruju stilski brak. Vec sa osam godina, kada je zbog bolesti bio vezan za krevet, dok je čitao « Čiča Tominu kolibu» Belou je bio ubedjen da će postati pisac. Čista sreća, smatraju Belouvi obožavatelji, jer je on književni svet obradovao svojim nepredvidljivim stilom, koji je mešavina plemenitog i jednostavnog, prožet visokom filosofijom i duhom, ali i vulgarnim jezikom krčme. Kratko posle izlečenja dečaka Beloua, porodica se preselila u Čikago i živela u četvrti koju su naseljavali Jevreji iz Istočne Evrope. Za Beloua je Čikago bio velika inspiracija, mesto radnje mnogbrojnih romana i priča. Njujor Tajms piše; bez obzira koliko su važni junaci njegovih poznatih knjiga, kao što je roman Hercog, ili Humboltov dar, roman za koji je dobio Pulicerovu nagradu, ključna figura za razumevanja Sola Beloua ostaje Eugen Henderson iz romana «Kralj kiše». U tom pometenom popravitelju sveta, koji neuspešno teži višoj istini, i jednom moralnom smislu života, ugradjen je sam Sol Belou, daleko više nego u drugim likovima njegovih romana.