Povratak na prapočetak

Cevi kroz koje će se neverovatnom brzinom kretati protoni duge su 27 kilometara. Akcelerator se zove Veliki hadronski kolajder (HLK) i to je najsloženiji eksperiment koji su ljudi ikada preduzeli. Ubrzavanje protona počeće 10. septembra, saopšteno je u CERN-u i eksperiment kasni oko godinu dana.

Rađanje svemira

Protoni će se u kolajderu sudarati ogromnom snagom kako bi bili stvoreni uslovi kakvi su – kako se veruje – postojali u vreme „velikog praska“. Naučnici veruju da je u tom trenutku "rođen" univerzum i da bi se ponavljanjem događaja mogle dobiti verodostojne informacije o njegovom nastanku. "Veoma smo uzbuđeni zbog ekperimenta, koji će nam, nadamo se, pomoći da razumemo stvari poput porekla mase i 'mračne materije' u univerzumu", izjavio je stručnjak za teoretsku fiziku profesor Malkolm Ferbern iz CERN-a. U eksperimentu će se izazvati sudar protona, baš kao što je bilo u prirodi, ali će naučnici sada to moći da prate na monitoru. "Biće to najveća energija koju je čovek ikad proizveo", rekao je Ferbern.

Istraživači se nadaju da će na taj način steći nova znanja o svemiru. Jezgra atoma kretaće se akceleratorom u pravcu kretanja kazaljke na satu i prvi sudari planiraju se u trenutku kada se stabilizuje njihovo kretanje.

Nove čestice

Eksperiment se ne odnosi samo na „veliki prasak“. Fizičari se, naime, nadaju da će dokazati postojanje do sada naučno nedokazanih elementarnih čestica, na primer Higs-Bosons. Za njima istraživači tragaju već godinama. Pre 40 godina Piter Higs razvio je teoriju o postojanju specijalnog polja koje prožima ceo svemir i daje masu elementarnim česticama. To polje počiva na sasvim posebnim česticama, smatrao je Higs. Kasnije one su nazvane Higs-Bosons, ali do danas njihovo postojanje nije dokazano. Možda će sada pomoći LHC.

Proteklih meseci dosta se pisalo o džinovskom akceleratoru , jer neki naučnici strahuju da bi tokom eksperimenata mogle nastati „crne rupe“ koje bi mogle predstavljati opasnost za Zemlju. Crne rupe u svemiru imaju ogromnu energiju i usisavaju sve što je u dometu te energije. Međutim, velika većina naučnika smatra da su ti strahovi neosnovani.

Izgradnja LHC počela je 2003. godine, posle višegodišnjeg planiranja. Projekat je do sada koštao oko dve i po milijarde evra. LHC se nalazi u tunelu ispod švajcarsko-francuske granice, a više od devet hiljada naučnika sarađivaće u eksperimentima.