„Pozajmljene majke“

U Nemačkoj, Zakon o zaštiti embriona već 20 godina pruža parovima da, uprkos neplodnosti, dobiju decu. Doduše, taj zakon spada u najstrožije u Evropi. On, na primer, zabranjuje angažovanje „pozajmljene majke“, donaciju jajnih ćelija, kao i dijagnozu genoma embriona pre njegovog usađivanja u matericu – takozvanu preimplantacionu dijagnostiku. Stranka slobodnih demokrata (FDP) traži da se ta dijagnostika odobri, uz angažovanje etičke komisije i u slučajevima kada neko od roditelja boluje od neke teške nasledne bolesti. Do sada su nemački parovi zaobilazili zakonske zavrzlame tako što su išli na medicinski tretman u inostranstvo.

Takav primer imamo u slučaju jednog bavarskog bračnog para, koji je želeo da se posluži uslugama jedne „pozajmljene majke“ indijskog državljanstva. Pozajmljena majka je u Indiji zaista i rodila – blizance. No, kada je bračni par podneo zahtev da se blizancima izdaju nemački pasoši, taj zahtev je odbijen. U obrazloženju im je ukazano na nemački zakon koji zabranjuje „pozajmicu“ majke.

Po pomoć u inostranstvo

U inostranstvu pomoć traže uglavnom Nemice koje su prekoračile starosnu granicu posle koje se normalnim putem dobija potomstvo. Psihoterapeutkinja Petra Torn se bavi upravo tretmanom onih koji ne vide drugi izlaz nego – odlazak u inostranstvo radi ispunjenja želje za potomstvom. „Najviše putuju žene“, kaže Tornova, „ima onih koje su obolele na genetskoj bazi, ali većina ih je jednostavno prestara da bi mogla da dobije dete normalnim putem. One traže banke jajnih ćelija“.

Kada je reč o parovima koji se odlučuju na „neizvesno putovanje“, uglavnom se radi o onima koji su u Nemačkoj već isprobali sve mogućnosti – takvih je 1500 do 1900 godišnje. Najpopularniji ciljevi za takve parove su Češka i druge istočnoevropske zemlje, ali i susedna Belgija. Belgijski medicinski centri nude i preimplantacionu dijagnostiku, što znači da oni na osnovu analize jedne embrionalne ćelije mogu da ustanove koliki je rizik od teških naslednih bolesti u budućeg deteta. No, reč je o metodi koja je i sama rizična, jer može da dođe do povrede embriona koja će u krajnjoj liniji zaustaviti njegov razvoj.

Moralne diskusije

Čitav postupak je u Nemačkoj predmet moralnih diskusija o tome šta je život koji zavređuje da se tako nazove a šta – ne. U međuvremenu su različite metode za dobijanje dece postale unosan posao. Nemački parovi za jedan tretman plaćaju između 8.000 i 14.000 evra. No, samo u polovini slučajeva želja parova se i obistini. Zbog toga je sada i sve više žena-davalaca jajnih ćelija sposobnih za oplođenje. Ali, ni takve žene često nisu dobro informisane o zdravstvenom riziku takvog postupka. One često dobijaju visoko dozirane hormone, a vrši se i punkcija jajnika šupljom iglom. Komplikacije mogu da idu sve do neplodnosti i dobijanja tumora.

Evropski sud za ljudska prava je početkom aprila u jednom slučaju izrekao presudu koju mnogi smatraju veom važnom za buduće odlučivanje o ovoj temi. Prema mišljenju sudija u Strazburu, zabrana davanja jajnih ćelija ili spermatozoida u Austriji predstavlja povredu osnovnog prava na zaštitu porodice, kao i diskriminaciju neplodnih parova.

Autori: Henrijete Vrege / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković