Pozitivne promene na tržištu rada

Konačno se nazire svetlo na kraju tunela. U julu, kada je normalno da se zbog otkaza na kraju meseca i zbog letnje pauze broj nezaposlenih poveća, prvi put nakon više od 15 godina, došlo je do povećanja zaposlenosti. I stručnjaci su se iznenadili zbog radosne vesti iz Savezne agencije za rad koja je očekivala povećanje nezaposlenosti za oko 100 000, a u stvari bilo je 12 000 nezaposlenih manje nego u istom periodu prošle godine. To nije mnogo, ako se ima u vidu da je 4, 4 miliona ljudi bez posla. Ali ipak, promena je tu, trend se menja. Ako se u narednim mesecima pojačano nastavi trend smanjenja nezaposlenosti, što se očekuje, onda će broj nezaposlenih do kraja godine biti osetno smanjen. Čak i u slučaju da bude jaka zima. Granica od 5 miliona nezaposlenih više neće biti prekoračena.

O pozitivnom razvoju na tržištu rada ne govori samo smanjenje nezaposlenosti, nego i broj otvorenih radnih mesta. Sa 836 000 broj je za 220 000 veći u poredjenju sa julom prošle godine. Već postoje preduzeća kao i čitavi regioni kojima je potrebna radna snaga. Pri tom se pre svega radi o inžinjerima i stručnjacima, a čak i za nekvalifikovane radnike, za koje je pre par meseci bilo izuzetno teško da nadju posao, situacija se donekle popravila. Iako je ukupno ekonomsko okruženje povoljnije, veće zalaganje privrede i politike trebalo bi da naidje na pozitivan odziv u preduzećima. Naravno Svetsko prvenstvo u fudbalu pozitivno se odrazilo na privredu. Ali uzrok povećanja zaposlenosti svakako ima više veze sa privrednim poletom. Ne povećava se samo izvoz, već su i investicije u zemlji snažno porasle. Kao što je povećana i lična potrošnja koja već godinama stagnira. Ali su prilike u domenu obrazovanja kroz rad mladih i dalje napete. To sve zajedno predstavlja tradicionalni pokazatelj privrednog rasta u Nemačkoj. Naročito pozitivno je to što se ne otvaraju samo firme koje ljude zapošljavaju na odredjeno vreme, nego i srednja preduzeća koja stvaraju više radnih mesta za koja je obavezno uplaćivanje socijalnih osiguranja.

Dok u velikim koncernima u oblasti industrije, bankarstva i osiguranja smanjuju personal, razvoj privredne konjukture i radnog tržišta dovelo je do povećanja državnog budžeta, kroz povećan prihod od poreza i obavezne doprinose za socijalna osiguranja, i uplaćivanje dodatka za slučaj nezaposlenosti. Posle višegodišnjeg deficita u budžetu osiguranje za slučaj nezaposlenosti do kraja jula imalo je prihod veći od pet milijardi evra. Sada ovu ohrabrujuću situaciju treba potvrditi. Pri tom se od tarifnih partnera, a još više od politike traži da daju svoj doprinos. Vreme oživljavanja privredne konjukture i radnog tržišta ne sme da se utopi u zamor od reformi, već naprotiv da se iskoristi za poboljšanje privrednih uslova. Moraju se poboljšati uslovi za brži privredni rast, kao što se mora potsticati prihvatanje poslova i tamo gde su zarade male. Samo tako se može nastaviti pozitivan privredni ciklus.

Karl Zavadcki