Pozorište, a ne rat: izbeglički Faust

Sunčevi zraci probijaju se kroz pozorišnu salu „In Via Ferajns“ (In Via Vereins) u Kelnu. Dvadesetak mladih sede na stolicama i posmatraju kako Dialo i Mohanad probaju jednu scenu. Reditelj daje uputstva. Na planu su poznate scene: Faust zavodi Grečen. Navodi je na smeh. Mohanad iz Iraka je u ulozi Fausta. Uprkos formi teksta koji je u strofama i njegovoj dužini, tekst interpretira neverovatno dobro.

Faust je očigledno komad koji je dobro primljen kod mladih. No, ono što je izuzetno jeste to da su ti mladi glumci svi izbeglice i da do juče nisu znali ni reč nemačkog. Dolaze iz različitih zemalja iz celog sveta, kao na primjer iz Kine, Angole, Etiopije, Irana, Iraka ili Gvineje. Mladi su, mnogi od njih još maloletni, a došli su u Nemačku sami bez igde ikoga. Upoznali su se kroz ovaj pozorišni komad u katoličkom udruženju „In Via“, koje je deo humanitarne organizacije „Karitas“.

Prvi susret sa teatrom

Teatar, gluma, probe – za sve njih to je bilo nešto novo. A posebno za Mortezu koji dolazi iz Avganistana.

„Nikada kao dete nisam bio u školi. Tek sam ovde počeo da učim. Glumim u ovom teatru oko šest meseci. Prvi put sam imao priličan strah da se pojavim pred publikom. Ali, sve sam uradio dobro, sve je ispalo super.“

A zašto su morali da izbegnu iz svoje zemlje? O tome, ovi mladi glumci, nerado govore. Morteza je zbog posledica rata morao da ode. Njegov put išao je preko Grčke, gde je spavao pod mostovima i na ulici. Prvih godinu dana nije mogao da vidi policajca, a da ga odmah ne obuzme strah.

Telo u Kelnu, duša u Iraku

Mohanad je Irak morao da napusti jer je njegova porodica bila progonjena zbog religioznih razloga. Naime, oni su Jezidi (pripadnici kurdske etnoreligijske grupe u Iraku prim. red.). Srećan je u Nemačkoj, a u teatru je upoznao i nove prijatelje. Ipak, nedostaje mu Irak.

„Moja mama je još tamo. Nedostaje mi svake sekunde. Ali, to je život. Ako čovek nešto želi, mora prvo nešto da izgubi. Tako je to“, mudruje mladi Iračanin.

Igrajući u ovoj predstavi uče i nemački ali pre svega samopuzdanje na sceni, pred publikom.

Danas smo u Kelnu, a sutra?

Reditelj Hans-Peter Špajher više od deset godina radi s mladim izbeglicama. Svake godine vodi novu grupu u „In Via“. Već je inscenirao Šekspira, Šilera i Vedekinda. I sada po prvi put Getea. On takođe zna koliko mladi brzo uče jezik u pozorištu. „Njegov“ Faust je moderan, original je prilično skraćen kako bi mladi ljudi mogli s njim da se bolje nose. A moraju da se nose i s drugim problemima. Imaju problema sa državnim službenicima jer imaju ograničen boravak, što u prevodu znači da država toleriše njihov boravak, odnosno da za sada neće biti deportovani. Za sada. Ali, to se može svakog časa dogoditi.

Krajem septembra će grupa u okviru Interkulturalne nedelje poslednji put izvesti Fausta. Mnogi bi i nakon toga voleli da, pored daljeg obrazovanja, nastave da se bave i pozorištem. Da li u „In Via“ ili negde drugde, još će videti.

Autori: Šarlote Hausvedel / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković