Rat je nastavak politike drugim sredstvima – tako je to formulisao nemački strateg Karl fon Klauzevic. On je pritom verovatno mislio na spoljnu politiku – ali je za američkog predsednika to izgleda nastavak unutrašnje politike drugim sredstvima.
- pročitajte još: Neuračunljivo dosledan
Što je Donald Tramp na unutrašnjem planu više pod pritiskom, i što je bliža istraga oko specijalnog istražioca Roberta Milera (iako su izjave porno glumice Stefani Kliford alijas Stormy Daniels u nekom smislu već ušle u njegov intimni prostor) – to Tramp sve nepostojanije i opasnije deluje na spoljnom planu.
I dalje bez strategije za Siriju
Kada je reč o najavljenim raketnim napadima najmanje se misli na sirijsko stanovništvo. Kada bi se ono imalo u vidu, onda bi najpre morala da se izradi ključna strategija za budućnost Sirije. Tako nešto se u Vašingtonu ne može uočiti. Jer, samo nedelju dana nakon što je najavio povlačenje američkih trupa iz Sirije, on sada najavljuje žestoke napade na tu zemlju, pri tom preti njenoj saveznici Rusiji, a Asada dehumanizuje nazivajući ga „životinjom“. Ma šta da se misli o predsednicima Rusije i Sirije, bez njih – a posebno ne protiv njih – u trenutnoj konstelaciji završetak rata, stradanja i umiranja – nije moguć. Eskalacija i najava preko Tvitera pokazuje koliko je sve nisko palo i koliko je Tramp daleko od tradicije međunarodne diplomatije.
„Vrhovni komandant“ je preko Tvitera reagovao na ruska upozorenja: ako ruski ciljevi budu napadnuti, neće biti oborene samo rakete, već će biti gađane i platforme s kojih su ispaljene. Ali ta neuvijena prijetnja nije došla iz Kremlja, već od ruskog ambasadora iz Libana, što znači od nekog ko nije na Trampovom nivou. Rusija sigurno nije za direktan sukob sa SAD. A i izgleda da se već zaboravilo da su Rusi i Amerikanci bili uz druge u borbi protiv još uvek potpuno nepobeđene tzv. „Islamske države“.
Tako Tramp svojim žestokim rečima doliva ulje na vatru koja u Siriji još uvek bukti. Ipak, pojedini američki senatori kritički postavljaju pitanje smisla napada na ciljeve u Siriji, ma kakav on bio. Ali od ponedeljka je Bela kuća dobila još jednog jastreba posebne klase – novog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. On već nekoliko godina zagovara rat protiv Irana, a invaziju na Irak smatra i danas ispravnom, bez obzira na nesagledive posledice.
Ko bi mogao da protivreči Trampu?
I novog ministra spoljnih poslova, a nekadašnjeg šefa CIA, Majka Pompea bije glas da je jastreb. Ako uopšte bude nekakvog prigovora na Trampove metode, onda bi oni mogli da dođu od ministra odbrane Džejmsa Matisa. On zna šta je rat. Pre otprilike dva meseca izjavio je da nije video nikakve relevantne dokaze da je Asad pre godinu dana izveo napade bojnim otrovima. Otada je imao mnogo više vremena da proveri optužbe. A sada preti sukob sa velikom silom Rusijom, a i regionalnim moćnikom Iranom zbog, ni manje ni više – zbog snimka na Jutjubu.
- pročitajte još: Trampove pretnje – zbog Irana?
Zapanjujuće je to da na međunarodnoj sceni samo generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš zagovara uzdržanost. Evropski saveznici i partneri u NATO, uzdržavaju se od kritika ili – kao Francuska i Velika Britanija – najavljuju da će se pridružiti eventualnoj vojnoj intervenciji. Uz to bi Evropa, zbog svog geografskog položaja, veoma brzo osetila posledice rata u Siriji. I to ne samo u vidu novog izbegličkog talasa.