1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Zdravlje

„Pre ili kasnije svaka zemlja će se suočiti s virusom“

27. februar 2020.

Ne bi trebalo imati iluzije da neka zemlja zauvek može da se odbrani od zaraze. Pre ili kasnije svaka zemlja će se suočiti s ovim virusom, objašnjava za DW nemački epidemiolog prof. dr Gerard Krauze.

https://p.dw.com/p/3YSyz
Ovih dana u Seulu
Ovih dana u SeuluFoto: Reuters/K. Hong-Ji

DW: Otkako je broj slučajeva korona-virusa u Italiji tako brzo porastao, provincija Lombardija, koja je posebno teško pogođena infekcijom, u medijima je prozvana „evropskim Vuhanom“. Da li je to odgovarajući naziv?

Prof. dr Gerard Krauze: To je malo preterano, najprije zbog broja stanovnika koji su inficirani i njihovom broju po kvadratnom kilometru. Dakle, to je sasvim drugačija situacija.

Koliki je velika opasnost od toga da se korona-virus, nakon Italije, nekontrolisano proširi po Evropi?

Ne bi trebalo imati iluzije da se neka zemlja zauvek može odbraniti od zaraze. Kod jednog ovakvog uzročnika to verovatno ne može da uspe. Pre ili kasnije svaka zemlja će se suočiti s ovim virusom. Uprkos tome, možda bi na početku imalo smisla da se – dok se to još nije dogodilo – pripreme bolnice, uspostave sistemi ranog upozoravanja i više se informisati o virusu, kako bi se, kada se on pojavi, što bolje moglo reagovati.

To znači da nema smisla postavljati zdravstvene kontrole na granicama između zemalja EU, niti  recimo merenje telesne temperature putnika, kako se to već radi na aerodromima?

Postoje različiti modeli i kalkulacije koje pokazuju da takve mere u pravilu ne donose mnogo. Upravo kod ovog modela virusa efikasnost takvih graničnih kontrola nije mnogo obećavajuća. Većina zaraženih, naime, u početku nema nikakve simptome, tako da oni prilikom tih kontrola ne upadaju u oči.

Prof. dr Gerard Krauze
Prof. dr Gerard KrauzeFoto: HZI

Italija je popularno turističko odredište. Imajući u vidu trenutnu situaciju, da li bi Vaš savet ljudima bio ne rezervišu odmor u toj zemlji? Ili to ne mora da bude razlog za brigu sve dok se ne posećuju regioni koje su pogođeni korona-virusom?

Ja lično ne bih nikoga tako savetovao. Polazim od toga da ćemo u Francuskoj, Nemačkoj i u drugim zemljama imati slične regione u kojima može da dođe do takvih pojava. U tom pogledu više se ne postavlja pitanje da li da se ide tamo ili ne.

Ipak, karneval u Veneciji je otkazan, a 11 opština tamo stavljeno je u karantin. Da li su te mere preterane ili su opravdane?

Sada možda jeste pravi trenutak da se tako rigorozno postupa kako bi se dobilo na vremenu, ali to ne može da se primeni na svaki grad ili zemlju u Evropi u kojoj dođe do pojave virusa.

Mogu li se oni koji putuju efikasno da se zaštite?

Trebalo bi se informisati o opštim higijenskim preporukama. Treba prati ruke, a ako se neko razboli, treba izbegavati kontakt sa drugim osobama. Sve što se preduzima na prevenciji gripa i u ovom slučaju trebalo da se radi.

Ili da se ponese nekoliko zaštitnih maski?

Obične maske su dobre ako neko oboli i ne želi da inficira druge. Ali ako želite da se zaštitite, najprimerenije su zaštitne maske FFP3. A one moraju na ispravan način da se stavljaju i dovoljno često da se menjaju. To je veoma komplikovano, ali je najpogodnije za ljude koji imaju slab imuni sistem. I to je jedina mogućnost, druge zaštite u suštini nema: ne postoje vakcine i nema profilaktičke terapije.

Prof. dr Gerard Krauze je šef odeljenja za epidemiologiju Helmholc-centra za istraživanje infekcija u Braunšvajgu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android