Predmet Dobrovoljačka - nove optužnice

Optužnica se odnosi na događaje od 3. maja 1992. a prikupljeni su dokazi koji se odnose na stradanje osam ubijenih žrtava s utvrđenim identitetom, među kojima ima i civila i sanitetskog osoblja, ranjavanje 24 osobe, zarobljavanje više desetina vojnika i civila koji su, kako se navodi u optužnici, mučeni i zlostavljani. 

Optuženi se terete da su, u okviru svojih funkcija i ovlaštenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa svojim podređenima, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u bivšoj JNA. 

„Optuženi nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, nisu kaznili izvršitelje ubistava i ranjavanja, te su mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima i nisu sprečili, ni kaznili izvršitelje, već su im pomagali nakon izvršenog zločina”, navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH. 

Optužnica je podignuta protiv Ejupa Ganića, Zaima Backovića, Hamida Bahte, Hasana Efendića, Fikreta Muslimovića, Jusufa Pušine, Bakira Alispahića, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahića i Mahira Žiške. 

„Tužilaštvo BiH podleglo pritisku"

Nakon podizanja optužnice iz Udruženja generala Bosne i Hercegovine pozvali su Visoko sudsko i tužilačko veće, te Sud BiH da spreče i zaustave „pokušaj Tužilaštva BiH da fabrikuje optužnice protiv pripadnika legitimnih organa vlasti i Oružanih snaga RBiH“. 

Od Suda BiH i VSTV-a traže da analiziraju sve dosadašnje pokušaje Tužilaštva BiH da optuže osobe navedene u optužnici, a posebno da istraže mišljenja i stavove haških tužilaca koji su odbili "fingirane" dokaze koji su iz Beograda preko Banje Luke prosleđeni u Hag 2003. godine.  

„Sve što mogu reći o slučaju Dobrovoljačka iscrpno je pokriveno izveštajima Haga, procesom i presudom suda u Londonu, te odlukom Tužilaštva BiH da obustavi istragu“, napisao je Ejup Ganić, ratni član Predsedništva BiH za DW u kratkoj sms poruci. 

Ismet Dahić koji je tokom rata u BiH bio na čelu policijskih jedinica stavljenih u funkciju odbrane grada Sarajeva za DW kaže kako je optužnica neosnovana. „Ja, kao ni moj kolega, tadašnji načelnik policije Enes Bezdrob nismo bili na licu mesta, niti imamo bilo kakve veze sa tim događajem“, kaže Dahić.   

Asim Crnalić, advokat Hamida Bahte jednog od optuženih u slučaju Dobrovoljačka za DW kaže kako smatra da je „Tužilaštvo BiH podleglo pritisku koji dolazi iz Republike Srpske i Srbije, uprkos činjenici da je samo zaključilo da nema elemenata za nastavak istrage“. „Ovde je presudnu ulogu imao politički uticaj na pravni predmet“, rekao je Crnalić, te dodao kako očekuje da će Sud BiH potvrditi optužnicu.  

Dodik: "Očigledan zločin"

Predsednik Udruženja porodica nestalih lica Sarajevsko-romanijske regije Milan Mandić za DW kaže kako ne očekuje osuđujuću presudu. 

„Posle 30 godina podiže se optužnica, to je jako kasno. Jedino šta je satisfakcija je da će nositi epitet ratnih zločinaca, ako budu osuđeni u šta ne verujem“, rekao je Mandić. 

I član Predsedništva BiH, Milorad Dodik smatra da je optužnica stigla kasno. On je za RTRS kazao: "Nemam razloga da verujem u pravičnost i pravdu koju bi izrekao Sud BiH, niti u Tužilaštvo koje je oklevalo svih ovih godina da podigne optužnicu za očigledan zločin koji se desio u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu". 

Šta se desilo 3.maja u Dobrovoljačkoj? 

U Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. došlo je do oružanog okršaja pripadnika Teritorijalne odbrane Republike BiH i pripadnika JNA u povlačenju u kojem je, po navodima Tužilaštva BiH, stradalo sedam i ranjeno 14 osoba. Međutim, vlasti iz Republike Srpske više od dve decenije, objedinjavaju dešavanja od 2. i 3. maja, definišući ih sve kao „Dobrovoljačku“, te tako prema podacima Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite bh. entiteta Republika Srpska, navodi se da su u sukobima 2. i 3. maja ubijena 42 pripadnika JNA, 71 je ranjen, dok ih je 207 zarobljeno.

U borbama na Skenderiji prethodni dan - 2. maja jedinice Teritorijalne odbrane RBiH i policije zaustavile su napad tadašnje JNA u pokušaju da zauzmu zgradu Predsedništva BiH.  

Prema podacima Istraživačko dokumentacionog centra u Sarajevu, tada je poginulo ukupno 27 lica, od čega 6 civila, 16 pripadnika Armije RBiH i 5 pripadnika JNA.

U jednom od intervjua Milutin Kukanjac, nekadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, kazao je da je smrtno stradalo šest osoba. 

"Pošto se mnogo manipulisalo, lagalo, izmišljalo o tome koliko je stradalo u Dobrovoljačkoj ulici, vreme je jednom da se kaže tačno, a to mogu samo ja. U toj Dobrovoljačkoj ulici oni su napali sanitetsko jedno vozilo i poginuo je jedan vojnik, tri pukovnika, jedan potpukovnik i jedna žena, muslimanka, znači šest osoba je stradalo“, rekao je tada Kukanjac. 

Tog 2.maja 1992. na sarajevskom aerodromu nakon povratka iz Lisabona sa mirovnih pregovora, JNA je zarobila tadašnjeg predsednika Predsjedništva BiH Aliju Izetbegovića.

Posredstvom medija pregovaralo se o obustavi vatre i razmeni zarobljenih. Dogovoreno je tada da predsednik Alija Izetbegović bude razmenjen za komandanta 2. vojne oblasti JNA Milutina Kukanjca koji se nalazio u kasarni na Bistriku u Sarajevu. Dogovor je bio da se pripadnici JNA, zajedno sa komandom povuku bez naoružanja s ličnim stvarima. 

Razmena se dogodila, sutradan, 3. maja, kada je u Dobrovoljačkoj ulici zaustavljena kolona JNA koja je trebalo da izađe iz centra Sarajeva. Iako je kolona bila pod pratnjom UNPROFOR-a, došlo je do okršaja, nakon čega je razmena izvršena. 

Tužilaštvo u Hagu je 2003. nakon uvida i analize svih dokaza, saopštilo je kako ne postoji osnovana sumnja da su navedene osobe počinile teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, te da je kolona JNA u Dobrovoljačkoj ulici bila legitimna vojna meta. 

Hapšenja po poternicama iz Srbije  

No, odluke haškog tužilaštva nisu bile dovoljne. Tako je u martu 2010. na londonskom aerodromu uhapšen Ejup Ganić, ratni član Predsedništva BiH, a na osnovu zahteva za izručenje iz Srbije. Nakon toga, sud u Londonu je u oslobađajućoj presudi Ganiću, odlučio da taj konvoj “nije imao nikakvo pravo na zaštitu, niti su vojnici u tih 30 vozila bili ratni zarobljenici”. 

Godinu dana kasnije, na aerodromu u Beču, na temelju poternice koju je raspisala Srbija, uhapšen je i general Armije RBiH Jovan Divjak. Srbija je podigla optužnicu identičnu kao i protiv Ganića. Posle četiri meseca, austrijsko pravosuđe odbacilo je zahtev Srbije za izručenje generala Divjaka i on je pušten na slobodu. 

Potom je i Tužilaštvo BiH utvrdilo 2012. da Ganić, te generali Armije RBiH Jovan Divjak, Hasan Efendić i drugi koji su se dovodili u vezu s napadom na kolonu JNA, nisu odgovorni za ratni zločin nad pripadnicima JNA u koloni napadnutoj u tadašnjoj Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. 

Međutim, 20. novembra 2018. Tužilaštvo BiH naređuje ponovno otvaranje istrage. Kako je saopšteno iz Tužilaštva BiH, predloženo je saslušanje 277 svedoka, kao i više veštaka, a priloženo je više od 500 materijalnih dokaza kojima se potkrepljuju navodi optužnice. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.