Predsedavajući EU zavisi od evropske pomoći

Kriza evra baca senke i na predsedavanje Savetom Evropske unije. Kipar je prva zemlja koja predsedava i zavisi od evropske pomoći. Samo nekoliko dana pred početak predsedavanja, kiparska vlada je podnela zahtev za pomoć. Kao Španija, tako i Kipar u prvom redu ima problem sa bankama, koje su potpuno prezadužene. Janis Emanulidis, stručnjak za Kipar i Grčku pri centru „European Policy" govori o velikoj povezanosti između Kipra i Grčke, pre svega u bankovnom sektoru. Zbog restukturisanja grčkih dugova, kiparske banke su imale velike gubitke, kaže on. Ali, još nisu razjašnjene pojedinosti o visini pomoći i uslovima.

Novac i iz Moskve

Pri tome je Kipar pre nekoliko meseci već dobio pomoć na jednoj drugoj strani. U decembru  je Rusija ovoj zemlji odobrila kredit od 2,5 milijarde evra. Na pomoć sa treće strane Evropska unija ne gleda baš rado, zato što se pribojava zavisnosti zemlje primaoca od davaoca pomoći. Joanis Kasulides, kiparski poslanik u Evropskom parlamentu međutim tu opasnost ne vidi. Hrišćanski demokrata Kasulides 2008. je u drugom krugu predsedničkih izbora izgubio od komuniste Demetrisa Kristofijasa . Ipak, on kaže: „Iako sam politički protivnik predsednika Kristofiasa i njegovu politiku često kritikujem, ne verujem da je ovaj zajam dat za bilo kakvu protiv uslugu."

Ali, zašto onda ruska pomoć? Janis Emanulidis to objašnjava „vekovnim istorijsko-kulturnim odnosima“ i zajedničkom pravoslavnom tradicijom. Ali, u prvom redu su ekonomski interesi u igri. “Ima ruskih investitora koji su investirali na Kipru i svoj novac stavili u kiparske banke. Zato postoje čvrsti razlozi zbog kojih je Moskva pomogla Kipru."

Pregovori sa Turskom stavljeni na led

Kipar neće biti samo prva zemlja predsedavajuća pod kišobranom za spas evra, već i jedina sa komunističkim predsednikom. To je i jedina podeljena zemlja EU: Doduše, čisto pravno gledano, ceo Kipar je pristupio EU 2004., ali faktički, to važi samo za južni, grčki deo. Severni deo su 1974. okupirale turske trupe i on se zove Turska Republika Severni Kipar. Međutim, kao državu priznaje je samo Turska. S druge strane, Turska ne priznaje Republiku Kipar. Ona je zatvorila svoje luke i aerodrome za njene građane i odbija carinsku uniju sa Kiprom. Ovakva politika ima direktnog uticaja i na predsedavanje. Jer, vlada u Ankari koja još uvek vodi pregovore o pristupanju EU namerava da bojkotuje sva zasedanja Saveta ministara koje vodi Kipar, a koja se tiču Turske.

Prema oceni Martina Šulca, predsednika Evropskog parlamenta, to stanje je nepodnošljivo. „Ne može to tako... da zemlja koja želi da postane članica EU kaže: Ne priznajemo zemlju koja je već članica Unije i dok ona predsedava, mi prekidamo sve aktivnosti.“

Šulc: U krajnjem slučaju EU će podržati Kipar

Evropska Unija, naravno, ne može da natera Tursku. Kiparski poslanik u Evropskom parlamentu Joanis Kasulides kaže: „To je njihova odluka. Mislim da će im škoditi, ali to je njihova odluka“. Kiparski predsednik Kristofijas smatra da postoji opasnost da ova situacija blokira predsedavanje. Nedavno je prilikom posete Briselu obećao: „Spremi smo da nastavimo dijalog u cilju rešavanja kiparskog  problema, pod uslovom, naravno, da to želi i druga strana.“

A ako se situacija zaoštri? Predsednik Evropskog parlamenta Šulc, Kristofijasu je obećao: “Ako Turska razvije aktivnosti ili preduzme mere koje za sada ne razaznajem, Evropska inija će sigurno podržati Kipar, kaže on i dodaje. „U interesu je svih nas da dođe do razumne kooperacije sa Turskom“.

Autori: Kristof Haselbah / Mirjana Kine-Veljković

Odg. urednica: Ivana Ivanović