Predsedavanje Španije prošlo nečujno
1. jul 2010.
Na spoljnopolitičkom planu Španija se tokom predsedavanja u Evropskoj uniji nije posebno angažovala. Povrh svega, morala je da se pomiri sa jednim diplomatskim porazom – američki predsednik Barak Obama otkazao je susret na vrhu u Madridu. Jedan od razloga svakako je i taj što, posle usvajanja Lisabonskog sporazuma, u Vašingtonu nisu bili načisto ko im je sagovornik – stalni predsednik Herman van Rompej ili premijer predsedavajuće Španije Hoze Luis Zapatero.
Umesto tog susreta, Madrid je organizovao sastanak na vrhu sa latinoameričkim zemljama na čijem je otvaranju Zapatero rekao: „Za Španiju, za Evropu, ali pre svega za Španiju, veoma je važno da stvori nov privredni prostor sa celom Latinskom Amerikom“.
Grčka kriza bila glavna tema
Međutim, ostale članice Evropske unije nisu bile preterano zainteresovane za taj skup. Uostalom, od proletos gotovo da postoji samo jedna tema: dužnički problemi Grčke koji su prerasli u krizu evra. I tu se Španija držala po strani. Naime, posle spektakularnog spasavanja Grčke u viziru špekulanata našla se i Španija. Krajem aprila u Evropskom parlamentu hrišćanski demokrata iz Luksemburga Frank Engel tako je upozorio:
„Ono što se trenutno dešava u Grčkoj, moglo bi se sutra desiti u Portugaliji, a prekosutra u Španiji. I ako se to dogodi u Španiji, onda se dogodilo sa celom Evropskom unijom, jer ona nema toliko novca koliko bi bilo potrebno za spasavnje Španije“.
Bilo je to dramatičnih šest meseci – pre svega zbog krize evra. Međutim, za to vreme nije bilo nekih španskih inicijativa, Madrid je bio pasivan. Možda i zbog toga što je Lisabonskim sporazumom značajno smanjena uloga predsedavajućeg na šest meseci.
Autori: Kristof Haselbah / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević