Predsednik Brazila posrednik u ukrajinskom ratu?

Nemačka očekivanja bila su velika: da pokrene blokirani proces donošenja trgovinskog sporazuma sa EU, da pokrene nova partnerstva i da spasi Amazoniju. Nakon posete kancelara Olafa Šolca Brazilu, odjednom razočaranje i spoznaja Nemaca da su neka očekivanja od novog brazilskog predsednika možda bila samo puste želje.

To posebno važi kada je u pitanju rat u Ukrajini. Lula je jasno odbacio želju Nemačke da Brazil isporuči tenkovsku municiju: „Brazil nema interesa da isporučuje municiju za ukrajinsko-ruski rat. Brazil je zemlja mira. (…) Zato Brazil ne želi da učestvuje u tom ratu, čak ni indirektno.“

Brazilska težnja za autonomijom

To je doduše bilo predvidljivo, jer to je linija kako Lule, tako i brazilske spoljne politike. Brazil takođe nije Rusiji uveo sankcije. Ana Garsija, profesorka međunarodnih odnosa i direktorka Centra za politiku BRIKS-a, kaže:

„Brazil je zemlja koja se u svojoj spoljnoj politici uvek oslanjala na ekonomski razvoj i autonomiju od velikih sila. To ima veze s njenom istorijom, ali i sa ulogom regionalnog lidera, posebno za zemlje u razvoju. Brazil prvenstveno sledi pragmatičan pristup i nikada nije striktno sledio liniju nekog bloka ili centra moći. I to nije ništa novo.“

Čak i u vreme svojih prvih mandata početkom 2000-ih, Lula je sledio multipolarnu strategiju i uvek se zalagao za održavanje dobrih odnosa sa svim globalnim igračima – bilo da se radi o latinoameričkom UNASUR-u, BRIKS-u ili G20, bilo sa demokratama ili diktatorima.

Lulin stav prema Ukrajini

Lulin stav o ukrajinskom ratu izazvao je negativne reakcije na Zapadu i pre nego što je izabran za predsednika. U intervjuu za američki „Tajm“, Lula je rekao da su za rat krivi – i ukrajinski predsednik Vladimira Zelenski i NATO.

Otada je doduše ublažio tu izjavu, a sada je sa Šolcom je izdao zajedničko saopštenje za štampu, u kojem se osuđuje napad Rusije. Lula tu kaže:

„Danas mi je jasnije šta je razlog za rat. Mislim da je Rusija napravila klasičnu grešku time što je izvršila invaziju na teritoriju druge zemlje. Dakle, to je pogrešno. Ali, uvek pomislim: za svađu je potrebno dvoje.“

Sebe vidi kao graditelja mostova

Lula smatra da nedostaje napora da se rešenje pronađe putem pregovora. On je to jasno rekao i tokom posete nemačkog kancelara. Čak je sebe uveo u igru kao potencijalnog graditelja mostova mira.

S brazilske tačke gledišta, to nije tako neobično, kao što se možda čini na prvi pogled: Lula je više puta dovodio sukobljene strane za sto, u Latinskoj Americi, ali i na Bliskom istoku.

On će istražiti mogućnosti za to – narednih meseci, tokom predstojećih putovanja u Vašington i Peking. Prema Lulinim rečima, i Kina bi sada trebalo da se uključi i pomogne. Ana Garsija to vidi ovako:

„To nije naivna ideja. Lula se tako pozicionirao i u drugim međunarodnim tenzijama, a pregovori koji su u toku odvijaju se pod veoma rigidnim uslovima. Možda je malo previše očekivati da će Kina biti relevantan igrač, jer Peking već ima svojih problema, a postoje mnoge tenzije između Zapada i Kine. Mogući partneri pre bi bile Turska, Indija i Južnoafrička Republika.“

Ipak, pitanje je koliko je takav potez u ovom trenutku uopšte realan. A pitanje je i da li 77-godišnji Lula možda precenjuje svoje mogućnosti.

Želi ulogu na svetskoj sceni

U početku ta tema nije naišla neki veći odjek u brazilskoj štampi, jer Lula ionako ima drugih problema: mora biti rasvetljen napad Bolsonarovih pristalica na sedište vlade i mora se pronaći način za prevazilaženje dubokog ideološkog rascepa u zemlji. I u regionu ima previranja, posebno u susednom Peruu, koji se nalazi u dubokoj političkoj krizi. I tamo bi dobrodošao „graditelj mostova“.

Jedno je sigurno: Lula je jasno stavio do znanja da hoće da igra ulogu i u regionu i na svetskoj sceni. Činjenica da je bilo neslaganja po pitanju Ukrajine ne znači da Brazil nije partner Nemačkoj.

ah/dr (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.