1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Predsednik fikus“ i nebriga Evrope

Nemanja Rujević14. april 2016.

„Makedonijom vlada kriminalna banda. To je stanje koje evropski političari ne poriču – ali, iz diplomatskih razloga, o tome ne pričaju otvoreno“, piše štampa na nemačkom jeziku nakon amnestije za makedonske političare.

https://p.dw.com/p/1IV5y
Mazedonien Anti-Regierungsproteste in Skopje
Foto: Getty Images/AFP/R. Atanasovski

„Opšta amnestija za sve političare umešane u skandal sa korupcijom i prisluškivanjem izazvala je proteste“, prenosi najveća nemačka agencija dpa o događajima u Skoplju. „Opozicija prebacuje predsedniku Đorđu Ivanovu da je amnestijom još zaoštrio političku krizu u zemlji. Ivanov je naveo da je time želeo da primiri stanje pred planirane izbore. Demonstranti su obasuli njegovo sedište kamenicama i jajima. Amnestija podriva pravnu državu i stavlja van snage sporazum o normalizaciji koji je Skoplje ispregovaralo sa EU i SAD. Komesar EU za proširenje Johanes Han je u saopštenju kritikovao korak kao nespojiv sa njegovim shvatanjem prava.“

O amnestiji i sukobima izveštava i bečki list Standard pod naslovom „Protesti protiv predsednika fikusa“ – tako, naime, kritičari zovu inače inertnog Ivanova koji je poslednjim potezom zaoštrio frontove u maloj balkanskoj zemlji. „Predsednik koji podržava vladajuću kliku okupljenu oko Nikole Gruevskog, šefa konzervativne VMRO-DPMNE, svojom je odlukom direktno napao Specijalno tužilaštvo koje je prošle godine osnovano na pritisak EU. Ono bi trebalo da ispita brojne postupke režima, poput ilegalnog prisluškivanja 20.000 građana, zloupotrebu funkcija u pravosuđu i policiji kao i izbornu prevaru.“

Dalje se navodi objašnjenje Ivanova koji je paušalnom amnestijom navodno hteo da okonča političku krizu za koju kaže da je „nametnuta spolja“. Šef socijaldemokratske opozicije Zoran Zaev smatra da je predsednik ovime postao „direktan saučesnik kriminalnog udruženja protiv Makedonije“. Standard tumači da je čitav proces demokratizacije ugrožen ukoliko se minira rad Specijalnog tužilaštva koje ispituje i postupke bivših ministara poput Gordane Jankulovske koja je vodila resor unutrašnjih poslova.

Mazedonien Anti-Regierungsproteste in Skopje
Tokom protesta u Skoplju uhapšeno je najmanje 12 ljudiFoto: Reuters/O. Teofilovski

Nakon ovog poteza postoje sumnje da će izbori planirani za 5. jun uopšte biti slobodni i pošteni, piše bečki list. „Socijaldemokratska opozicija – suočena sa, prema anketama, niskom podrškom – možda će potpuno bojkotovati izbore jer birački spisak, kako tvrdi, do tada neće biti aktuelizovan. Na spisku se zaista nalazi oko 100.000 nepostojećih birača.“

Standard je temi takođe posvetio kratki komentar dopisnice Adelhajd Velfl koja smatra da je Ivanov svojim potezom otkrio pravo lice režima, koji ne poštuje pravnu državu te partije VMRO-DPMNE koja vlada „besramno i autoritarno“, ali takođe da je ta partija počela da paniči zbog osnivanja Specijalnog tužilaštva. „Za EU i SAD u pitanju je njihov važan eksperiment demokratizacije na Balkanu. Posle izbora je trebalo da bude obnovljen poziv u članstvo NATO-a i da bude rešena svađa o imenu sa Grčkom. Onda bi konačno mogli da počnu pristupni pregovori sa EU. Oni su jedini način za održivu demokratizaciju Makedonije. Članice EU za to nisu marile u poslednjih deset godina i samo je tako bilo moguće da ljudi poput Ivanova naprave ovakve karijere.“

Pogled u sivu budućnost

Novinar Norbert Mapes-Nidik, dobar poznavalac Balkana, piše u nemačkom listu Zidvest prese: „Ono što se dešava u Makedoniji prevazilazi međunarodni značaj male balkanske države. Evropskoj uniji se demonstrira koliko su joj ograničene mogućnosti – a mogla bi da baci pogled i u sivu budućnost. Makedonijom vlada kriminalna banda. To je stanje koje evropski političari ne poriču – ali, iz diplomatskih razloga, o tome ne pričaju otvoreno. Kako bi države poput Makedonije dovela na put demokratije i oslobodila diktature i etničkih konflikata, Evropska unija polaže nade u svoj privlačnu snagu a ponekad i u novac koji šalje. Ni jedno ni drugo više ne funkcioniše. Doduše, i dalje većina Makedonaca želi da njihova zemlja postane članica EU. Istovremeno slute da, osim njih, to niko ne želi – ni njihova vlada, ni Evropska unija.“

Dalje se navodi da je Makedonija već skoro 11 godina zvanični kandidat za EU, ali da pregovora nema. „Na početku je razlog bila bizarna svađa sa Grčkom oko imena. U međuvremenu su se pojavili i drugi razlozi. Makedonske elite su se sjajno snašle u limbu između prihvatanja i odbijanja od strane Evrope. Ako Evropa ne želi da je prave budalom, onda mora smesta da zaboravi trule pregovaračke trikove: treba da prekine s posredovanjem i da zemlji poništi status kandidata. Kada mučeni Makedonci više ne budu uljuljkivani iluzijama iz Evrope, oni će i sami već znati šta im je činiti. Na kraju su narodi uvek pametniji od cinika“, zaključuje Mapes-Nidik.