Predsednik mudriji od kancelarke

Predsednik u Nemačkoj ima simboličnu funkciju, ali postoje predsednici koji svoju funkciju koriste da pokreću važne teme te da o njima govore van partijskih interesa. Jedan takav je aktuelni šef države Joakim Gauk, koji je u četvrtak predao nemačke pasoše novim građanima – bilo je tu dvadesetak ljudi svih dobi, iz desetak različitih zemalja porekla. „Ništa ne gubimo ako prihvatimo raznolikost“, rekao je Gauk. Smešne su ideje da dana može postojati „homogena, zatvorena, jednobojna Nemačka“, poručio je predsednik kritičarima useljavanja. Sa druge strane, on je priznao da sve više došljaka znači uzavrele emocije i češće konflikte. Kritičari doseljavanja dižu paniku oko statistike za prošlu godinu koja je nedavno objavljena: U Nemačku se doselilo 1,2 miliona ljudi, dok se odselilo oko 800.000. To je najveći priliv migranata još od 1993. godine.

„Nemačka je atraktivna zemlja – zbog svoje privredne snage, liberalnih odnosa, preduzeća i visokih škola koji su na dobrom glasu“, komentariše Štutgarter cajtung. „Moramo naučiti da u tome vidimo prednost naše zemlje, a ne rizik. Ponekad se došljaci koji cene ove prednosti pokažu kao bolji Nemci od starosedelaca koji samo misle da su bolji.“ U sličnom stilu piše i Noje rajn cajtung (Esen) koji navodi da se migranti ovde posmatraju pre svega kao pretnja, umesto kao šansa. „Diskusija o imigraciji se često sužava na priču o zloupotrebi nemačke socijalne pomoći. U toj kakofoniji svoj glas diže i kancelarka Angela Merkel koja traži da državljani drugih članica EU nemaju pravo na socijalnu pomoć u Nemačkoj ako su došli tek da traže posao. To je otrcana izborna kampanja. Joakim Gauk tu nastupa mnogo drugačije.“

Zidvest prese takođe kritikuje jeftino pribavljanje glasova kojim se Angela Merkel bavi na račun došljaka. „Kancelarka Merkel bi morala da poštuje ne tako nova saznanja demografske i ekonomske nauke – naime, da Nemačka može da očuva svoje blagostanje samo dolaskom i integracijom strane radne snage. Zagovaranjem imigracije savezni predsednik pokazuje se mudrijim od savezne kancelarke.“ Na privrednu računicu se osvrće i Manhajmer morgen: „Treba primetiti da se u Nemačku najviše ljudi doseljava iz zemalja koje su u krizi, poput Poljske. Ali Nemačkoj ionako treba priliv kvalifikovanih ljudi, koji će ovde ostati duže. To će se desiti samo ako se ovde dobro osećaju. Zato nam treba iskrena kultura dobrodošlice.“

Kulturno i etničko šarenilo, međutim, ne znači da svako u Nemačkoj može da se ponaša onako kao u zemlji porekla. Nedavno su ovde i izričito zabranjene prisilne udaje – smatra se da u Nemačkoj oko hiljadu devojaka turskog porekla svake godine biva prisilno udato po nalogu porodice. Gauk je pomenuo da se stoga integraciji mora pristupiti kritički, i zbog toga ga hvali komentator Ludvigsburger krajscajtunga: „Nikome ne pomaže ako jednostavno gurnemo u zapećak sopstvene kulturne vrednosti i tradiciju u ime nekakve lažne solidarnosti sa došljacima. Ne možemo se odreći jednakosti polova niti božićne proslave. Zašto bismo? Zbog toga problemi koji dolaze sa migracijom ne smeju da se ignorišu. Posebno ne tamo gde su se već konkretizovali.“

„Kriminal ili verski fundamentalizam stoje u vezi sa doseljavanjem – o tome konačno može da se diskutuje bez opasnosti da debata bude otpisana kao izraz diskriminacije“, piše Zeksiše cajtung (Drezden). „Nije tačno da se Nemačka ukida (kako je u svom bestseleru tvrdio Tilo Saracin, prim. red.) i zatvara oči pred teškoćama.“ Međutim, komentator Tiringiše landescajtunga (Vajmar) smatra da Gauk nije dovoljno govorio o problemima koje donose migranti: „Kriminal među mladima, stvaranje geta, život od socijalne pomoći, đaci koji beže iz škole – sve je to deo teme. Naravno da ne može biti popuštanja za ljude koji ne poštuju naše zakone samo zato što dolaze iz drugih kultura.“

Jedini logičan zaključak debate može da bude kratki izvod iz komentara koji danas čitamo u Augzburger algemajneu: „Željeni osećaj zajedništva ne može da nastane dok god se useljavanje povezuje sa ekscesima. Ljudi koji nam dolaze ne moraju da budu isti kao mi. Ali kao bogatstvo i deo velikog Mi biće posmatrani tek ako prihvataju naša pravila. I tek tada će se osećati kao kod kuće.“