Pregled stampe
11. avgust 2006.
Za komentatora lista "Vizbadener Kurier", jedno je sigurno:
"Iako se još ne zna ko stoji iza ovih terorističkih akcija, barem su britanske vlasti sada bile daleko bolje pripremljene za ulazenje u trag pociniocima i njihovim planovima. Jer napadi nisu sprečeni slučajnim ili ritiniranim kontrolama, vec dugim sistematskim pracenjem aktivnosti treorističke mreže. Dobro odradjen posao policije, a ne grubijanska politika, rezulat su uspešnog odgovora na terorističku pretnju."
List "Berliner Cajtung" bavi se uzrocima i efektima:
"Reakcija iz Vašingtona je bila jasna. Teroristički planovi su dokaz, "da se naša zemlja nalazi u ratnom stanju", rekao je ministar pravde Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik zemlje Dzordž Buš ce iz toga izvući zaključak da je vojna strategija proteklih pet godina bila opravdana i da mora da se nastavi. Ipak to je fatalan zaključak, jer otkako su Sjedinjene Američke Drzave krenule u rat protiv terorizma, svet je visestruko postao nesigurniji. Američka politika svedoči o sopstvenom nedostatku za analiziranje stvari, i umesto političkog i ideološkog sučeljavanja sa radikalnim islamizmom, za nju, borba postaje vojna i personalizovana kategorija."
List "Stutgarter Cajtung" piše:
Panika i haos su regirali odluke nakon napada na Svetski trgovinski centar. Ipak, čini se da je sada razum prevladao: zakoni i reforme omogucuju hvatanjue terorista, sistem upozorenja funkcioniše brzo i efikasno. Ugroženi na licu mesta, putnici i kompanije, reaguju profesiopnalno i sa razumevanjem. Jedino ljuti oglašavanje nekih predstavnika javnih institucija. Opet se zaklinju na treci svetski rat, upozoravaju na nezamislive razmere masakara i pozivaju na pooštravanje zakona. Proizvodenje straha ide na ruku teroristima."
Izlozba u Berlinu pod nazivom "Iznudjeni putevi" dokumentuje sudbinu miliona izbeglica i proteranih u Evropi. Istovremeno je ona i prekretnica u raspravi koja je vodjena oko podizanja jednog "centra protiv izgnanstva" u Berlinu. Jer sada ce zamerke i sumnje koje su izrazili protivnici ovog projekta biti teško održive. List "frankfurter Algemajne Cajtung" pise da njima ne sme poci za rukom, da inicijatorima ustanovljavanja ovakvog Centar, govore kako su hteli da nemacku proslost reintrepretiraju kao kolektivnu istoriju zrtava i nemacke zlocine relativizuju ili osporavaju. Fotografija u tekstu prikazuje jednu od sudbina, nemacku decu i zene, preseljenike u Besarabiji, koji su mesecima ziveli u logorima i nastanili se u okupiranim podrucjima Poljske odakle su vec bili brutalno proterani, prenosi list "Frankfurter Algemajne Cajtung.