Pregovori o Kipru - bez velikih očekivanja

Od novog kruga razgovora u Ženevi niko ne očekuje mnogo. Pregovori predstavnika kiparskih Grka i Turaka traju već tri godine. Najteže je stanovnicima ekonomski slabog i politički izolovanog severnog dela ostrva. Obe strane prenose da se pregovara konstruktivno, da se tu iznose i razmatraju razni predlozi, te da su svi - optimisti. Ali, to su uglavnom uobičajene diplomatske floskule. Pregovori su zapravo u potpunom zastoju. Rešenja - nema na vidiku. Mnogi, pre svega mladi, Kiprani naučili su da žive u takvim uslovima. "Ne verujem da ćemo se skoro ujediniti", kaže 20-godišnji student psihologije iz redova kiparskih Turaka Nuri Goker, "ne poznajem ni jezik, ni religiju, ni običaje druge strane. Možda će našim unucima poći za rukom da organizuju zajednički život. Ja lično ne držim mnogo do ujedinjenja sa jugom. Zbog toga mi je zapravo svejedno šta će biti."

Dva potpuno različita koncepta

Ogroman broj ljudi razmišlja kao Nuri Goker. Podela Kipra koja traje već 37 godina, za njih je nešto sasvim normalno - oni i ne znaju za drukčiju situaciju. Jorgos Jakovu, bivši ministar spoljnih poslova grčke Republike Kipar, kaže da su "ranije mladi ljudi tražili ponovno ujedinjenje. Danas je obrnuto: pristalice te ideje su stari ljudi, koji se sećaju mirnog suživota pre podele." 72-godišnji Jakovu je savetnik predsednika kiparskih Grka Dimitrisa Hristofijasa i učesnik u pregovorima o ujedinjenju. Današnji sastanak - treći po redu u poslednjih nekoliko meseci - odvija se u znaku malih očekivanja. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je pozvao obe strane "da iskoriste ovaj sastanak kako bi se približili zajedničkom cilju." No, kada je reč o tome šta ko smatra "ciljem", mišljenja se bitno razilaze. Dok kiparski Grci žele saveznu državu sa jakom centralnom vladom, Turci su za labavu konfederaciju.

I Nemačka se ujedinila, a Kipar...

Postoje i mnogi drugi, pre svega privredni, problemi. Na primer, spor oko imovinskih prava Kiprana koji su 70-ih godina morali da prebegnu iz jednog dela zemlje u drugi, a sada žele da im se vrate zemljište i kuće u kojima odavno žive drugi ljudi. Grci traže i da Turska povuče svojih 40.000 vojnika stacioniranih na ostrvu još od turske invazije sredinom 70-ih godina. Jorgos Jakovu tvrdi da "se nekada verovalo da kiparski problem nije tako značajan, kao i da će do ponovnog ujedinjenja doći brže nego što je to bio slučaj u Nemačkoj. Ja sam još onda govorio da će se Nemačka ujediniti pre Kipra. Šteta što se tada nisam i kladio... moje predviđanje se obistinilo".

Autori: ARD/ZDF/S. Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković