Pregovori o klimi pokrenuti s mrtve tačke?

Blokada pregovora, natezanje oko završnog dokumenta, višesatne diskusije, a rezultat - nikakav: Klimatski samit u Kopenhagenu u četvrtak poslepodne nije davao optimističnu sliku. A onda je stigla dobra vest, koja je glasila da se pregovori ipak nastavljaju i da se neke stvari pokreću s mrtve tačke. Ivo de Boer, šef pri UN za pitanja klime je, uprkos ozbiljnosti situacije, ipak nastojao da unese malo šale:

„Držite se čvrsto, vrata se zatvaraju, uspinjača je proradila!“

U zajedničkom interesu svih nas

On je konferenciju uporedio sa usponom na planinu. Sada je dobio i poznate planinare, među njima i nemačku kancelarku Angelu Merkel. Ona odavno važi kao veliki zagovornik i borac za zaštitu klime. Merkelova je u svom govoru učesnike konferencije u Kopenhagenu pozvala da iskoriste sate koji su pred njima i da zajednički stanu iza ciljeva konferencije:

„Mislim da imamo dovoljno snage za to. Ako svako učini samo po jedan korak više, to bi moglo biti u zajedničkom interesu svih nas.“

Nemačka kancelarka jasno je stavila do znanja da Nemačka i Evropska unija stoje iza obećanja koje su dali i da su spremni na ustupke – kako po pitanju redukcije ugljen-dioksida, tako i po pitanju finansijske podrške siromašnim zemljama.

„Industrijske zemlje taj zadatak ne mogu da reše same, ali njima mora biti omogućeno da preuzmu odgovornost. Druga strana odgovornosti jeste da siromašne zemlje, koje su posebno ugrožene klimatskim promenama, a to su male ostrvske zemlje ili afričke zemlje, od nas s pravom očekuju da im pomognemo transferima tehnologije i da im pružimo finansijsku pomoć.“

Nade rastu sa Obaminim dolaskom

Kada je u pitanju finansijska pomoć, reč je o deset milijardi dolara godišnje hitne pomoći do 2012. godine i 100 milijardi dolara pomoći, koja bi od 2020. bila svake godine izdvajana u Fond za zaštitu klime, namenjen siromašnim zemljama. SAD su juče izrazile spremnost da učestvuju u finansiranju tog fonda. Američka državna sekretarka Hilari Klinton:

„Sporazum mora da predvidi velikodušnu finansijsku i tehničku pomoć najsiromašnijim i najslabijim zemljama, kako bi im se pomoglo da smanje emisije ugljen-dioksida u atmosferu i prilagode promeni klime. SAD su spremne da izdvoje novac za cilj koji glasi: 100 milijardi dolara godišnje od 2020.“

Pitanje je šta u koferu sa sobom nosi predsednik SAD Barak Obama, koji je jutros stigao u Kopenhagen. S njegovim dolaskom rastu nade da bi ipak mogao da se sklopi politički sporazum, koji obećava. Ako to ne uspe onda je, po rečima nemačke kancelarke Angele Merkel, konferencija promašaj.

Autori: Henrik Behme / Jasmina Roze

Odgovorni urednik: Ivan Đerković