Pregovori sa „državnim neprijateljem br. 1“

Abdulah Odžalan vratio se na političku scenu. Osnivač i predsjednik zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) skoro 14 godina nakon hapšenja i odlaska u zatvor u februaru 1999. godine, opet igra istu ulogu: on je ključni lik u traženju mirnog rešenja kurdskog sukoba koji traje još od 1984. Predstavnici turske tajne službe MIT počeli su krajem prošle godine u zatvoru na ostrvu Imrali nove mirovne pregovore sa Odžalanom.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan i njegova vlada žele da, zajedno sa predsednikom PKK, razrade plan za predaju oružja kurdskih pobunjenika. Prema pisanju turskih medija, plan predviđa da rukovodstvo PKK koje deluje na severu Iraka, ne bi bilo izvedeno pred sud, već bi mu bio omogućen odlazak u egzil. Obični pripadnici Radničke partije Kurdistana bili bi integrisani u društvo.

Povoljan trenutak

Trenutno se pruža povoljna prilika za pokretanje pregovora. Zbog loših vremenskih prilika ionako su privremeno obustavljene borbe između PKK i turske vojske, dakle mala je i verovatnoća da bi pregovori bili narušeni novim sukobima. Osim toga, Odžalan je svojim nedavnim pozivom na obustavljanje štrajka glađu kurdskih zatvorenika dokazao i PKK i turskoj državi koliko je još uvek njegov uticaj jak.

Trenutak za pregovore povoljan je i zbog toga što Turskoj u iduće dve godine predstoji maraton sa lokalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima. „Erdogan želi da to završi sada jer su pred njim tri izborne kampanje“, kaže istanbulski politikolog Sahin Alpaj. S obzirom na to da je građanima ionako već dosta sukoba u kojem je tokom skoro tri decenije poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi, za vladu bi mirno rešenje bilo veliki plus na izborima.

Cilj tih napora jeste trajno odustajanje PKK od nasilja, izjavio je potpredsednik turske vlade Besir Atalaj, koji je u Erdoganovom kabinetu zadužen za politiku prema Kurdima. Kako bi pokazale da misle ozbiljno, turske nedavno su dopustile kurdskim političarima da posete Odžalana u zatvoru.

Kako reaguje PKK?

PKK je na tu novu inicijativu iz Ankare reagovao uzdržano. Murat Karajilan, koji je nakon Odžalanovog odlaska u zatvor preuzeo komandu nad pobunjenicima, zatražio je dalje ustupke od turske države kao dokaz ozbiljnih mirovnih namera. Tu su, između ostalog, poboljšanje zatvorskih uslova za Odžalana i zvanično priznavanje kurdskog identiteta u turskom Ustavu.

Pojedini turski analitičari ne isključuju mogućnost da bi pobunjenici mogli da ometaju mirovni proces jer se osećaju isključenim iz dijaloga između turske vlade i Odžalana. Svi dosadašnji mirovni napori, od izbijanja sukoba 1984, nisu dali rezultata. Novi pregovori su možda započeli u povoljnom trenutku, ali su još vrlo daleko od uspešnog okončanja.

Autori: Tomas Zajbert / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković