Granica: Blizu, a daleko

"Ovo je Gabela polje, a preko ograde je Metković. Moje dete tamo ide u školu, tamo mi je i rodbina, sestra i zet i ako ih želim posetiti, preći tih nekoliko stotina metara, nekada moram čekati na granici više od pola sata. Zamislite ako trebam granicu preći nekoliko puta...", kaže za DW Ante Karlović iz Gabela polja, ogorčen zbog takvog ograničavanja slobode kretanja.

Problema ne bi bilo, da se životi ljudi s obe strane granice nisu čvrsto isprepletali. O tome se ispredaju anegdote među meštanima: prijatelji jedni drugima ne mogu na kafu bez lične karte ili ovi iz Hrvatske na svojoj njivi u BiH ne mogu uzgajati krompir jer ga zakonski ne smeju 'uvesti' u kuću u Metkoviću, da granicu lakše pređu preminuli iz Metkovića do poslednjeg počivališta u Čapljini, nego živi... "Problem je u rigoroznim zakonima. Jedan od njih je da osoba mora da radi ili se školuje u Metkoviću. Ako nemaš propusnicu, ideš preko Doljana. Ako se ovi uslovi ne promene biće vrlo teško živeti u pograničnom delu", kaže Karlović, koji je i predsednik Koordinacija mesnih zajednica opštine Čapljina, osnovane upravo zbog traženja rešenja za lakši život u pograničnom području.

Brige počele nakon ulaska Hrvatske u EU

Naime, nakon što je Hrvatska postala članica EU, granični prelaz Gabela polje, do tada međunarodni, postao je pogranični, a žitelji iz pograničnih mesta bili su prisiljeni da radi prelaza granice "kruže" više od 20 kilometara do Doljana, međunarodnog i najfrekventnijeg prelaza na jugu BiH, kako bi stigli u Metkoviće ili Čapljinu.

Nezadovoljstvo je eskaliralo protestima i blokadom saobraćaja. Vlasti su popustile i prelaz ponovo preimenovale u međunarodni, ali samo do 1. oktobra. I s druge, hrvatske, strane stiže "pritisak na granicu": udruženje 'Susjed' iz Metkovića se takođe zalaže za liberalniji prelaz granice.

Andrija Barišić, predsednik mesne zajednice Gabela polje ipak ima dozu optimizma, naglašavajući kako će se u saradnji s udruženjem 'Susjed' ići s molbom odgovornim institucijama za stalno rešenje, ali i blaže uslove za izdavanje pograničnih propusnica. "Hrvatski premijer Zoran Milanović nedavno je posetio Metković i obećao da će i posle 1. oktobra granični prelaz Gabela Polje zadržati status međunarodnog".

Još nema dogovora BiH i Hrvatske

Trasa državne granice mogla bi zakomplikovati odnos dve prijateljske države, BiH i Hrvatske. Željko Obradović, zamenik predsedavajućeg Povjerenstva za granice BiH kaže da je, u skladu sa potpisanim ugovorom o dužini granice između ove dvie države, manje od 1odsto granice neusaglašeno.

"Otvoreno je pitanje razgraničenje u Neumu, između Velikog i Malog škoja i vrha poluostrva Klek za koje je hrvatska vlada tražila reviziju. Kao i pitanje razgraničenja u Kostajnici u Republici Srpskoj, gde se granica na tom delu proteže rekom Unčicom, dok predstavnici srpskog naroda traže korekciju, da granica ide rekom Unom", kaže Obradović za DW.

Na pitanje hoće li nerešena pitanja granice ugroziti i odnose dve države, Obradović odgovara: "U čitavom regionu situacija je slična spojenim sudovima jer, kako vidimo, pitanja koja su nerešena sa Slovenijom, za očekivati je da se postave i u BiH".

Ipak, profesor Vladimir-Đuro Deagan, stručnjak za međunarodno pravo i profesor emeritus univerziteta u Rijeci smatra da će Hrvatska i dalje biti za 'status quo', barem što se tiče pitanja granice sa BiH.

"Ako je Hrvatska angažovana u sporu oko Piranskog zaliva verovatno joj ne treba još više otvorenih pitanja. Smatram da bi parlamenti trebalo da ratifikuju sporazum Tuđman-Izetbegović, jer to je najbolje rešenje za obe strane", ocenjuje profesor Degan za DW.

Po njemu, veliki propust je što nije potpisan ugovor o demarkaciji, ponajviše što su se i BiH i Hrvatska zadovoljile nalazom Badinterove komisije prema kojem bivše republičke granice postaju državne granice.

"Kada bi se složili da se to pitanje, rešeno privremenim ugovorom koji se primjenjuje više od 10 godina, da se ide na Međunarodni sud u Hagu, sud bi verovatno doneo istu odluku kakva je u sporazumu Tuđman-Izetbegović", zaključuje ovaj stručnjak za međunarodno pravo.

I dok se oko granice "lome koplja" u Gabela polju i Metkoviću jednostavno žele da slobodno i bez rigoroznih ograničenja prelaze s ove n onu stranu ili... "Ili kupiti stan u Metkoviću i iseliti iz BiH jer živite od granice 30-ak metara u Gabela polju", zaključio je Gabeljanin Ante Karlović.