Prelazni sporazum važan, ali Mladić važniji

Beograd i Brisel su i zvanično stupili u ugovorni odnos koji, u roku od 6 godina, vodi ka postepenoj liberelaizaciji trgovine između Srbije i EU i stvaranju slobodne trgovinske zone. Međusobno otvaranje tržišta Srbije i EU trebalo bi da vodi ka većem izvozu, širem izboru kvalitetnijih proizvoda, ali i smanjenju cena robe. Očekuje se i da primena standarda EU, koji se odnose na zaštitu konkurencije i kontrolu državne pomoći, pomognu i u dostizanju boljih tržišnih uslova za poslovanje u Srbiji.

Roza Balfur, stručnjak za Balkan pri Centru za Evropsku politiku u Briselu, za Dojče vele kaže da je značaj primene ovog Sporazuma više političke nego praktične prirode. Ona ističe da su evropske trgovinske povlastice za robu iz Srbije postojale i ranije, te da je ovo važan znak da se Srbija kreće u napred na svom putu ka EU:

„Činjenica da je Prelazni sporazum odobren od strane svih zemalja članica predstavlja važan korak u napred za Srbiju i pokazuje da se stvari kreću“.

Prelazni sporazum pomaže u evropskom putu

Istovremeno, prema rečima Roze Balfur, Prelazni sporazum je bitan i kao priprema za dalju implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.U pitanju je harmonizacija pravila i procedura Srbije sa evropskim, a sve zarad konačnog cilja – pristupanja EU:

„Mnogo detalja koje pokriva Prelazni sporazum i koji se odnose na kriterijume iz Kopenhagena, kao što je funkcionisanje tržišne ekonomije i sposobnost preuzimanja obaveza, deo su jedinstvenog tržišta. Postoje uslovi koji moraju da budu ispunjeni, a Prelazni sporazum je tu da pomogne Srbiji da dostigne ono što će, između ostalog, biti deo uslova za proces pristupanja i za samo članstvo u EU“.

Lopta, ipak, u dvorištu Beograda

Iako se ocenjuje da će progres u realizaciji primene Trgovinskog sporazuma biti jedan od ključnih faktora prilikom razmatranja zahteva Srbije za mesto kandidata za članstvo u Uniji, iz Centra za evropsku politiku poručuju da će srpska kandidatura najpre zavisiti od saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu, odnosno od izručenja Mladića i Hadžića:

„Čak iako se neke zemlje članice i njihove vlade slažu da je Srbija pokazala dovoljnu saradnju sa Tribunalom u Hagu, nacionalni parlamenti država članica će morati da ratifikuju partnerstvo Srbije i EU i bez sumnje je da će to negde biti blokirano. Dakle izručenje haških optuženika bio bi ključ za dalji napredak Srbije ka Briselu i EU“.

Iako Balfur ističe da se čitav proces evrointegracija Srbije kreće u pozitivnom pravcu, ona dodaje da je za konačan napredak na tom putu „lopta u rukama Beograda“. Prilikom svoje poslednje posete Briselu, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić istakao je da Srbija nastavlja da ispunjava svoje obaveze, ali da je „lopta u dvorištu EU“.

autorka: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: Nemanja Rujević