Preminuo Nil Armstrong

Nil Armstrong je umro od komplikacija posle kardiovaskularne operacije, rekla je u subotu njegova porodica. Ranije ovog meseca, Armstrongu je ugrađen bajpas, pošto su mu srčane arterije bile začepljene.

Klonio se medija

Armstrong je važio za skromnog čoveka koji nikada nije dopustio da postane "zvezda" svemirskog programa.

"Ja sam, i uvek ću to biti, običan čovek.., fah-idiot, inženjer", rekao je februara 2000. u jednom od svojih retkih javnih nastupa. "Ali, veoma sam ponosan na dostignuća svoje profesije".

Oko 600 miliona ljudi - petina tadašnjeg stanovništva sveta, gledala je 1969. TV-prenos ili slušala radio prenos sletanja, što je, procentualno, najveći auditorijum nekog događaja u istoriji. Armstrong, Oldrin i Kolins su po povratku ceremonijalno paradirali Njujorkom, Čikagom i Los Anđelesom, a kasnije posetili 22 zemlje sveta, među kojima i Jugoslaviju.

Armstrongova šetnja Mesecom bila je vrhunac niza njegovih dostignuća, među kojima pilotiranje avionom na raketni pogon "X-15" i prvo pristajanje u svemiru - letelice "Džemini 8", a potom i uspešno prinudno sletanje kosmičkog broda u okean.

Narednih godina Armstrong se povukao u tišinu učionice i svog poljoprivrednog imanja u Ohaju. Oldrin je u svojoj knjizi "Ljudi sa Zemlje" napisao da je Armstrong bio jedan od najtiših, najpovučenijih ljudi koje je ikada sreo.

U vreme 40. godišnjice sletanja na Mesec Armstrong je ponovo skromno govorio na skupu da je svemirska trka bila "vrhunsko miroljubivo takmičenje SAD protiv SSSR-a. Omogućilo je obema stranama da se uzdignu, s naukom, učenjem i istraživanjem kao ciljevima".

Ukupno je 12 američkih astronauta hodalo po Mesecu od 1969. do poslednje misije 1972. Za Amerikance je odlazak na Mesec bilo dostignuće koje ih je uzdiglo i dalo im predah od Vijetnamskog rata. Sletanje se dogodilo u vreme kada su organizatori pripremali Vudstok, legendarni rok-festival na farmi u državi Njujork.

Prvo avion pa auto

Armstrong je rođen 5. avgusta 1930, na farmi u Ohaju. Prvi put se vozio avionom kada je imao šest godina i toliko se oduševio avijacijom da je odmah počeo da gradi model aviona, a kasnije i da izvodi eksperimente u vazdušnom tunelu kućne izrade.Kao dečak je radio u apoteci i time plaćao časove letačke obuke. Pilotsku dozvolu je dobio kada je navršio 16 godina, pre no što je položio vozački ispit.

Upisao se na Univerzitet Perdju na avio-inženjering, ali je 1949. pozvan u vojsku, u Ratnu mornaricu za koju je obavio 78 borbenih zadataka u Koreji. Posle Korejskog rata, Armstrong je završio studije, a kasnije magistrirao svemirski inženjering na Univerzitetu Južne Kalifornije. Postao je probni pilot u instituciji koja je kasnije nazvana NASA, leteći na više od 200 vrsta letilica - od jedrilica do mlaznog aviona.

Armstrong je primljen u drugu generaciju astronauta NASA 1962., a prva, uključujući Glena, izabrana je 1959. Komandovao je misijom "Džemini 8" 1966. godine. Posle prvog pristajanja u svemiru, upravljao je kapsulom do vanrednog sletanja u Tihi okean, pošto je ispala iz orbite zbog nekontrolisanog aktiviranja pogonskih raketa. Armstrong je bio rezervni komandant istorijskog leta "Apola 8" 1968. Tada su Frenk Borman, Džim Lovel i Bil Anders deset puta obleteli Mesec i utrli put za spuštanja na Mesec sedam meseci kasnije.

Godine 1970. Armstrong je postao zamenik direktora NASA za aeronautiku, ali je otišao sledeće godine da predaje avio-inženjerstvo na Univerzitetu u Sinsinatiju. Tamo je ostao do 1979, kupio poljoprivredno imanje, gajio goveda i kukuruz. Ostao je daleko od javnosti, prihvatajući tek nekoliko intervjua ili govora.

Oni koji su ga poznavali kažu da je uživao da igra golf sa prijateljima i često je ručavao u istom restoranu u gradu. Armstrong je bio oženjen sa Kerol Najt od 1999. a imao je dva odrasla sina iz prethodnog braka.

Priredila: Dijana Roščić