Prestolonaslednik na mukama
18. maj 2020.
Povećanje PDV-a s pet na petnaest odsto, smanjenje državnih izdataka za više od 25 milijardi evra. To su drastične mere kojim je Saudijska Arabija već reagovala na pad cene nafte prouzrokovan prvo sukobom zemalja proizvođača, a zaoštren drastičnim padom potražnje zbog pandemije.
Već u prvom kvartalu ove godine zabeleženi su ogromni gubici. Nakon što je cijena nafte opala otprilike za četvrtinu, automatski su se smanjili i državni prihodi za skoro 22 odsto. Državni budžet je zabeležio deficit od oko 8,3 milijarde evra. Počele su se da se tope devizne rezerve centralne banke: samo u martu je zabeležen gubitak od 27 milijardi evra.
Glavni razlog je niska cena nafte. U aprilu je cena pala na 20 dolara po barelu sirove nafte, sada se pomalo oporavila na 30 dolara. No to je sve premalo za Saudijce kojima, prema sopstvenim tvrdnjama, za uravnoteženi budžet treba cena od 60 dolara. MMF procenjuje da im treba i više, čak 76 dolara za barel.
Za građane Saudijske Arabije to znači stezanje kaiša. Već početkom maja je ministar finansija Mohamed al Džadan pripremio stanovništvo na rezove: „Moramo ekonomski i finansijski (...) biti spremni na bolne efekte krize na ljude i privatni sektor“, objasnio je on. „Otvorene su sve opcije“, dodao je. To se može shvatiti na puno načina.
„Ne samo bogataši...“
Recesija bi mogla imati ogromne posledice u saudijskom Kraljevstvu, i ekonomske i socijalne, očekuje Ekart Verc, direktor Instituta GIGA za bliskoistočne studije u Hamburgu. „Ipak se mora reći da su neki slojevi saudijskog društva i do sada živeli u skromnim uslovima, delom i u siromaštvu. Saudijsku Arabiju ne čine samo bogati šeici“, napominje ovaj stručnjak.
Građani koji se smatraju srednjom klasom odavno se bore za očuvanje statusa, dodaje Verc. A neki drugi jedva preživljavaju, recimo na periferijama metropola poput Džede u „kvartovima koji se mogu nazvati gotovo favelama“. Još je teže brojnim ekonomskim migantima koji su u međuvremenu ostali bez ikakvih prihoda, naglašava Verc.
Recesija bi mogla znatno da poremeti tradicionalni „društveni ugovor“ vladara i podanika, očekuje Sincija Bjanko, poznavateljka Arabijskog poluostrva iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Ona podseća da je prestolonaslednik Mohamed bin Salman već „korigovao“ smer u kojem se kreće saudijsko društvo: „To podrazumeva negovanje hiper-nacionalizma, koji uključuje i kult njegove ličnosti. Istovremeno Bin Salman nudi društvenu liberalizaciju, kojom pokušava da pridobije posebno mlade i žene.“
Izvesno je da će se prestolonaslednik u reformskom pokušaju pod sloganom: „Vizija 2030“ suočiti s velikim problemima. „Državni prihodi su već smanjeni, i smanjivaće se i dalje“, uveren je Ekart Verc. „To će rezultirati brojnim rezovima, i to u vremenima u kojima je Saudijska Arabija uključena u vrlo skupi rat u Jemenu, rat koji je doveo do humanitarne katastrofe i koji je politički više nego sporan.“
Verc je uveren da je Rijad u potrazi za izlaznom strategijom iz rata u susednoj zemlji. Ali pobunjeni Hutijevci, ratni protivnici Saudijske Arabije, ne žele da dozvole povlačenje bez ustupaka Saudijaca. Zato se Rijad ne može tako brzo rešiti tog rata kao što bi hteo, analizira Verc.
Kraj euforije oko prestolonaslednika?
Još uvek je otvoreno kako će se kriza odraziti na političku budućnost Mohameda bin Salmana. „On se već sukobio s čitavim nizom ljudi koji su mu sad neprijatelji“, kaže Ekart Verc. „On je ograničio ideološku dominaciju vehabija. I naredio je da se privremeno uhapse neki uticajne poslovni ljudi. Odlučnim akcijama je razljutio i druge članove kraljevske porodice.“
Sve to je, objašnjava Verc, ugrozilo popularnost centra moći – kraljevske porodice. „Umesto toga sad uočavamo neku vrstu novog sultanizma, u čijem je centru Bin Salman.“
Mnogi mladi ljudi pozdravili su reformski kurs prestolonaslednika, na Tviteru i drugim društvenim mrežama puno je onih koji ga doslovce obožavaju kao pop-zvezdu. „Mladi Saudijci su naravno oduševljeni i zbog kulturne liberalizacije“, komentariše Verc i zaključuje:
„Oni pozdravljaju činjenicu da se u zemlji sad smeju održavati i koncerti popularne muzike. Ali šta će biti ako ne budu imali dovoljno novca da priušte ulaznice?“