Preti li nova Srebrenica?

Devedesetih godina, kada su muslimani u Bosni, kao i na Kosovu bili pod pretnjom srpske agresije i kada je u mestima kao što je Srebrenica na hiljade njih masakrirano, nemačka Levica bila je protiv svakog uplitanja u rat koji je od Minhena bio udaljen tek jedan sat leta. Da je tada bilo po njihovom, danas više ne bi bilo muslimana u Bosni i na Kosovu. Sada, kada se Kurdi bore za opstanak, poslanici stranke Levice spadaju u najglasnije zagovornike intervencije – ovoga puta su u pravu.

Rat i ratne strahote na granici sa Turskom nisu toliko udaljeni da bi situacija mogla da se odbaci tek spokojnim ukazivanjem na mir. Rast broja zahteva za azil dostigao je granice sa kojima se zapadna Evrope poslednji put susrela kada su milioni ljudi sa Balkana bili proterani. Pritom je čitava Jugoslavija imala samo 22 miliona stanovnika. Sada je pogođen jedan mnogo naseljeniji region – tako dalek, a tako blizu. Pogotovo što taj rat vodi ka središtu zapadnoevropskih društava. Doduše i devedesetih godina je bilo pojedinih radikalizovanih stranaca koji su po svaku cenu želeli da za nešto ginu na Kosovu ili na Drini, ali su razmere bile drugačije. Sada su kurdski borci na severu Iraka, ne po prvi put – predstavili mlade Evropljane, uhapšene u pokušaju da se preko Turske priključe jedinicama „Islamske države“. Formalno su to bila dva Belgijanca i jedan Francuz. To što su Belgijanci bili marokanskog porekla, a Francuz ima sve drugo samo ne ime koje zvuči starofrancuski, ne bi trebalo da čudi. To samo potvrđuje da se fascinantnost primitivaca, koji teror „Islamske države“ vrše na pojedinim evropskim omladincima – ne završava samo kod onih sa imigrantskom pozadinom.

Evropa i Turska sada moraju da biraju. Od početka krvoprolića u Siriji, turski političari stavljaju do znanja da ni u kom slučaju neće tolerisati autonomnu kurdsku oblast (ili čak državu) u Siriji. Ta oblast je de fakto ipak nastala. Grad Kobani koji je u njenom sastavu, sada je ugrožen i potrebna mu je vojna pomoć. Sa mlekom u prahu i vunenom ćebadi Kobani ne može da se održi. Tamo je u igri više od jednog grada. Tamo preti da se dogodi Srebrenica Bliskog istoka – samo mnogo većih razmera.

Mihael Martens je dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga za jugoistočnu Evropu
Copyright © Frankfurter Allgemeine Zeitung GmbH, Sva prava zadržana
Zvanična internet stranica: Frankfurter Allgemeine Zeitung