Preti masovna nezaposlenost

Kaj Karstens, ekonomski naučnik sa instituta Ifo u Minhenu kaže:

„U prvo vreme primena skraćenog radnog vremena ublažiće malo situaciju. Ipak, preduzeća će sve više biti primorana da smanjuju broj zaposlenih, pošto kapaciteti neće biti iskorišćeni“.

Sličnog je mišljenja i nemački ministar privrede Karl Teodor cu Gutenberg koji kaže:

„Ove godine računamo na porast broja nezaposlenih za 450.000 - na oko 3,7 miliona“.

Ne očekuje se skoro poboljšanje

Kaj Karstens ne protivureči ministru privrede i dodaje:

„U 2010. godini instituti ne očekuju poboljšanje. Krajem godine trebalo bi računati sa pet miliona nezaposlenih“.

Ovaj broj je alarmantan i izaziva strahovanja. Već se čuju upozorenja na opasnost od socijalnih nemira kao posledice sve većeg broja nezaposlenih. Juta Almendinger, stručnjak za tržište rada i predsednica Naučnog centra za socijalno istraživanje u Berlinu za to ima razumevanja:

„Nije isključeno da bi moglo doći do nemira s obzirom na pet miliona nezaposlenih ili čak možda i više. Ako ne pronađemo načine za integraciju ljudi u društvo, taj rizik postaje realan i ne bi ga trebalo potcenjivati“.

Ozbiljno shvaćeno upozorenje

Od presudnog značaja je kako će političari reagovati na sve veću nezaposlenost. Reč je o upozorenju koje su političke stranke vrlo ozbiljno shvatile. I političari žele da spasu što više radnih mesta za vreme posle recesije. Tu postoji saglasnost sa poslodavcima koji bi želeli da zadrže kvalifikovane radnike kako posle krize ne bi bili ponovo suočeni sa nedostatkom stručne radne snage. Jedna od mogućnosti je skraćeno radno vreme, što znači da zaposleni, ako u firmi moraju da rade skraćeno, nadoknadu do pune plate dobijaju od Agencije za zapošljavanje.

Autor:S. Kinkarc/M. Veljković

Odgovorni urednik: N. Briski