Pretnja nove pandemije

Ptičji grip više se ne pominje u udarnim vestima, ali razlog nije u tome što je opasnost od njega postala manja.Opasnost od toga da virus ptičjeg gripa ili kokošje kuge mutira i postane zarazan i za ljude velika je koliko i ranije i u tom slučaju mogli bi biti ugroženi veliki delovi čovečanstva.

Sve vlade trebalo bi da pripreme planove za borbu protiv pandemije ptičjeg gripa i preduzmu preventivne mere kako bi ublažile posledice eventualne nove, smrtonosne vrste gripa.

Do danas, različite vrste virusa ptičjeg gripa pojavile su se i u zemljama koji imaju razvijen sistem obaveštavanja o bolestima životinja – u Japanu, Kanadi i SAD, ali vlasti nisu uspele da zaustave širenje zaraze.Početkom meseca u Kanadi je saopšteno da je bolest prenesena van karantina i da su obolela dvojica radnika, sumnja se da ih je deset zaraženo.

Ranije, bolest se pojavila u Kambodži, Kini, Indoneziji, Japanu, Laosu, Tajlandu i Vijetnamu i nikada do sada nije bilo zahvaćeno tako široko područje.Ranije epidemije – u Pensilvaniji 1883.će i Italiji 1999.te/2000.te bile su na daleko manjem području, pa ipak je bilo potrebno nekoliko godina stroge kontrole da bi bile iskorenjene.

Doktor Klaus Šter iz Svetske zdravstvene organizacije kaže da bi – imajući u vidu dosadašnji tempo širenja bolesti, pandemija mogla da se očekuje za godinu do dve.

Virusi životinja predstavljali su opasnost za ljude odkako su pripitomili prve domaće životinje pre deset do 13 hiljada godina.Život u blizini životinja izlaže ljude opasnosti od virusa protiv kojih nemaju ni antitela, ni genetski imunitet.Često, dovoljna je neznatna mutacija da virus postane zarazan i za ljude.Usled toga neke od najvećih pošasti u istoriji bile su bolesti koje su potekle od životinja.

Rizik od pandemije ptičjeg gripa pojavljuje se ako osoba bude istovremeno zaražena i tim virusom i virusom ljudskog gripa.U tom slučaju dva virusa mogu da izmene gene i stvore rekombinovani virus ptičkeg i ljudskog gripa koji se lako prenosi sa čoveka na čoveka.

Do sada, u Aziji su virusom ptičjeg gripa zaražene stotine ljudi, a stopa smrtnosti kod dokumentovanih slučajeva iznosi čak 70 do 80 procenata.Medjutim svi oboleli virusom su se zarazili od životinja.Do sada nema dokaza da je bolest prenesena sa čoveka na čoveka.

Postoji više faza u pojavljivanju pandemije – epidemije koja zahvata velike delove sveta:

Prvo, živtinjski virus postaje endemski kod domaćina, zatim prelazi granicu ka ljudima i, na kraju, lako se prenosi sa čoveka na čoveka.Analize pokazuju da je SARS sa životinja, kao domaćina, na ljude prešao sredinom novembra 2002.ge.Početkom 2003.će virus je razvio efikasan mehanizam širenja medju ljudima.Posle toga proširio se svetom u roku od nekoliko nedelja.

Virusi gripa koji se prenose vazdušnim putem mnogo se lakše šire nego SARS, delom i zbog toga što oni koji još ne pokazuju simptome bolesti oko sebe seju velike količine virusa.Zato ono što je bilo tako efikasno u slučaju SARSa - izolacija i karantin – ne obećava mnogo uspeha kada je reč o ptičjem gripu.

Stručnjaci su saglasni u proceni da kada jedanput virus stvori mehanizam za prenošenje sa čoveka na čoveka neizbežno je da se bolest prvo proširi u nacionalnim granicama, a zatim svetom.Zato su vlade dužne da preduzmu sve neophodne mere kako bi se sprečilo da ptičji grip mutira u ljudski.