Prijem izbeglica je humanitarna obaveza

Nordvest cajtung (Oldenburg): „U toku je predizborna kampanja – reći će mnogi. I pored toga, ovo je važan gest ministara unutrašnjih poslova: Hans-Peter Fridrih i Boris Pistorijus, lično su pozdravili izbeglice u Hanoveru. Pogledajte, mi smo otvorena zemlja, srdačno ste dobrodošli! Tako oni treba i da shvate poruku. Ali, ne sme se sve završiti samo na ovom reprezentativnom činu. Jer, nakon što izbeglice budu smeštene u prelazne centre Fridland i Bramše, biće razdeljene opštinama koje će se pobrinuti za njihov definitivan smeštaj. I upravo u tome i jeste kvaka: federalni savez se – kada je reč o preuzimanju troškova – drži gospodski uzdržano. To mora brzo da se promeni.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Uz gromoglasne talambase, u Hanoveru je pozdravljena prva grupa od ukupno 5.000 sirijskih izbelgica. Ali, sada bi opštine morale dobro da razmisle kako da tim ljudima nebirokratski pomognu. Šveđani postupaju primerno: oni su svojim izbeglicama iz Sirije dodelili stalnu dozvolu boravka i mogućnost da im se pridruže porodice. To je dobro, jer, s obzirom na bedu u kriznim područjima, nema se vremena za oklevanje. Nemačka vlada bi narodu morala što bolje da objasni da je prijem izbeglica humanitarna obaveza. Neke ružne scene su nedavno pokazale da još uvek nema pune svesti o tome.“

Noje prese (Hanover): „Napada Amerikanaca na Siriju još neće biti, jer međuanrodna zajednica još razmatra političko rešenje sukoba. Ubijanje u Siriji je nastavljeno. Prema navodima UN, prošle godine je tamo ubijeno 100.000 ljudi, a 2,6 miliona osoba je u izbeglištvu. 107 izbeglica je juče stiglo u Hanover – to je prva grupa od 5000 ljudi koje će primiti Nemačka. To je važan signal. Nemačka se stara o ratnim izbeglicama više od drugih evropskih zemalja. I pore toga, 5000 ljudi je – malo. Jasno je da međunarodna zajaendica mora da učini više. Njoj već dve godie ne uspeva da spreči građanski rat u Siriji.“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Sirijske izbeglice koje su juče stigle u Nemačku, očajnički očekuju da međunarodna zajednica učini nešto umesto da samo posmatra šta se dešava u njihovoj zemlji. Na sve sukobljene strane u građanskom ratu treba izvršiti pritisak. Ako se Amerika, Rusija i Kina napokon dozovu pameti i postanu svesne svoje zejdničke odgovornosti, bilo bi moguće rešenje koje bi ljudima u Siriji zaista i pomoglo: samo pregovori mogu da donesu mir.“

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „S obzirom da se u zemljama koje okružuju Siriju nalazi dva miliona izbeglica, pet hiljada ljudi koje prima Nemačka samo su humanitarni gest, iako bi njihov broj uskoro mogao da se poveća, jer je ministar za razvojnu pomoć Dirk Nibel pre nekoliko dana zatražio da se omogući da se tim ljudima pridruže i njihove porodice. Preko Nibelovog ministarstva, Nemačka pruža pomoć državama koje graniče sa Sirijom. U osnovi je važno da se izbeglicama pomogne na licu mesta. Ali, dimenzije drame su probile sve granice, a kraj rata još nije na vidiku. Rešenje spora oko sirijskog hemijskog oružja – koje se pomalo nazire - stvara pogrešan utisak da će doneti i kraj sirijskog konflikta.“

Frankfurter rundšau (Frankfurt): „U međuvremenu je građanski rat doveo do izgnanstva svakog četvrtog stanovnika ove rastrzane zemlje. Sada u susedne zemlje iz Sirije beži po pet hiljada ljudi na dan, a te zemlje muku muče da izdrže taj pritisak. A EU? Ona uvežbava apele – kao što je već više puta ponovljen apel Ankari da otvori svoje granice za izbeglice iz Sirije. Zato Evropljani gledaju da što bolje zatvore svoje spoljne granice. Zbog toga je otkako je počeo rat samo 40.000 Sirijaca uspelo da uopšte podnese zahtev za azil u EU. Vreme je da se prekine sa tako neumoljivim stavom. Krajnje je vreme da EU donese velikodušan program prijema sirijskih izbeglica koji će primetno da rastereti sirijske susede.

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov I. Leon