Prinošenje žrtve britanskom kockaru

„Biti ili ne biti zajedno, pitanje je sad“ – predsednik Evropskog saveta Donald Tusk odao se u citiranje najvećeg britanskog književnika, ne bi li privoleo Britance da ostanu u okviru Evropske unije. Pregovori u Briselu doneli su prve pomake kojima izgleda niko nije zadovoljan. Delimično je uvažen centralni zahtev Britanaca koji su tražili da građani drugih zemalja EU koji se nastane u Britaniji u prve četiri godine boravka nemaju pravo na socijalna davanja. Brisel predlaže uvođenje mehanizma koji bi važio u svim članicama Unije, a koji omogućava da se takvo plaćanje obustavi ukoliko je socijalna kasa preopterećena (Britanci kažu da je njihova već sada na ivici pucanja). Osim toga, Britaniji bi bio dozvoljen takozvani opt out (mogućnost da se izuzme) iz bilo kakve tešnje integracije u okviru EU.

Zanimljivo je što bi ukidanje socijalnih beneficija u Britaniji najviše pogodilo upravo poljske zemljake Donalda Tuska, pa se Varšava, zajedno s Pragom, Bratislavom i Budimpeštom, opire popuštanju Britaniji. Tusk i premijer Dejvid Kameron naravno tvrde da su napreci ogromni i da su Brisel i London na najboljem putu da se dogovore. Konzervativci u Britaniji kažu da su rezultati pregovora loš vic i mimikrija vraćanja moći u ruke londonskog parlamenta, dok mnogi kontinentalni političari kritikuju što se Britaniji uopšte dozvoljava nekakav poseban položaj. Veruje se da bi Kameron, ukoliko bude zadovoljan kompromisom, raspisao referendum o ostanku Britanije u EU već u junu i zalagao se za ostanak.

Konzervativni Velt piše da je Kameron „prividni pobednik“ ove runde pregovora. „Da su pregovori Brisela i Londona bokserski meč, britanski premijer bi sada u ringu pobedonosno digao ruke, stojeći iznad izudarane Evrope. […] Svim igračima je odavno jasno da na kraju balade Kameron treba da izgleda kao nemilosrdni pregovarač koji je naterao Brisel na ogromne ustupke. Može biti da ti ustupci zaista deluju veliko. Ali Tusk je samo stavio na papir ono što je već poznato i odavno je deo pragmatične politike: EU napreduje u više različitih brzina“, piše Velt čime se misli da sve zemlje mogu odabrati stepen svoje integracije – upravo Britanci su već ranije birali da ne budu deo Šengena i zone evra.

Sličnog stava je i komentator bečkog dnevnika Standard: „Nijedna članica neće dozvoliti da na kraju samo Britanci budu pobednici. Izgleda da je Kameron to razumeo i prihvatio. […] Zato je sada spreman na dogovor u okviru važeći evropskih ugovora, koji dozvoljavaju podešavanja na nacionalnom nivou. Takav dogovor je legitiman, kao i u brojnim drugim slučajevima.“

Ipak većina komentatora na nemačkom govornom području u ispunjavanju muzičkih želja Britanaca vidi početak kraja EU kakvu znamo. Levo-liberalni Tagescajtung prebacuje Kameronu loš tajming: „Usred najveće krize od evropskog ujedinjenja nemaju ništa pametnije da rade nego da pregovaraju o tome kako da Ostrvljani dobiju hleba preko pogače. Posebna pravila (o ukidanju socijalnih davanja državljanima EU, prim. red. DW) nose tako divna imena poput ručna kočnica ili crveni karton i treba da učine ostanak u EU sočnijim za Britance. Predlog koji je u utorak izneo Tusk predstavlja napredak za Kamerona. No time ni izbliza nije pridobio Britance koji se čine umornim od Evrope. Za Tuska i celu EU taj papir s predlozima predstavlja ogroman korak unazad. Obrće se tok evropske integracije, sužava se sloboda izbora mesta stanovanja, ukida jednak tretman svih država EU. Iz straha od referendumskog poraza EU je prodala svoju dušu“, zaključuje berlinski list.

Folksštime iz Magdeburga smatra da je nagore što Donald Tusk prinosi žrtvu Britancima u vidu slobode kretanja, odnosno nastanjivanja u EU. „Ako ubuduće Velika Britanija bude mogla da ograniči socijalna davanja za građane EU koji su se doselili, onda neće dugo potrajati dok i druge zemlje EU ne budu sledile taj primer. U prvi plan će izbiti socijalne razlike među članicama. Da li političko i socijalno srastanje zaista treba da bude ukinuto, a zadržana jedino karakteristika ekonomske zajednice? To bi bio otrov za Evropu.“

Na tom tragu primećuje i Nirnberger nahrihten: „Šefovi država i vlada EU će kad-tad morati da zatraže od britanskog premijera da se nedvosmisleno izjasni. Ako je njegov cilj samo gladno bezdušno unutrašnje tržište EU, onda za njegovu zemlju više nema mesta u Uniji. Jer ta je Unija oduvek htela da bude socijalna tržišna privreda. Socijalna davanja su bila i biće neodvojivi deo zajednice.“ Još drastičnije formuliše Berliner cajtung, pišući o Kameronu: „Budućnost Evrope je odavno postala loptica za igrarije jednog političkog kockara.“