Prisluškivanje kancelarke – poziv na buđenje

Bilo je to vreme velikih demantija i pokušaja ulepšavanja situacije. Tadašnji šef kancelarkinog ureda i koordinator za rad tajnih službi Ronald Pofala (CDU) je u leto 2013. odbacivao bilo kakvu povezanost nemačkih službi sa aferom špijuniranja od strane NSA. Optužbe, po kojima je nemačka tajna služba BND američkim kolegama nezakonito prosleđivala informacije o Nemcima, Pofala je oštro odbacio. „Oni su se stoprocentno pridržavali zaštite javnih podataka“, tvrdio je Pofala, tada bliski saradnik kancelarke Merkel. A tvrdnju da su se američki, pa i britanski špijuni pridržavali nemačkih zakona, taj političar je čak dao i napismeno. To je moralo i trebalo da bude dovoljno da se nemačka javnost umiri usred izborne kampanje i pred izbore za Bundestag.

Ta glumljena naivnost nakon otkrića koje je izneo zviždač Edvard Snouden, dobro se uklopila i podudarila sa izjavama bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hans-Petera Fridriha (CSU). On je otputovao za Vašington kako bi potvrdio navodno korektno ponašanje NSA. Afera, činilo se pre godinu dana, zaokupljala je samo još malograđanski nastrojene ljude koji veruju u teorije zavere. Kancelarki Merkel i njenim vernim sledbenicima uspelo je da temu izbace iz izborne kampanje.

Prisluškivanja prijatelja, pa to nikako ne ide!

Skandal je usledio mesec dana nakon pobede na izborima za Bundestag u septembru prošle godine. Ispostavilo da je cilj NSA bio – mobilni telefon Angele Merkel. Ono što je u poređenju sa praćenjem i beleženjem podataka o milionima njemačkih građana tako reći sitnica – odjednom se pretvorilo u skandal prvog reda. „Prisluškivanje prijatelja – pa to nikako ne ide!“ Ta poznata rečenica, koju je izgovorila Angela Merkel, bila je sadržajno ispravna – kako tada, tako i danas. Ali i dvanaest meseci nakon što je izgovorena, jasno je da je imala pogrešan prizvuk. Pogrešan u smislu neiskrenosti, posebno ako se uzme u obzir da osnovna ljudska prava neizostavno i podjednako važe za sve. Prisluškivanje mobilnog telefona građana je isto tako skandalozno kao i ugrožavanje kancelarkine privatne sfere.

Baš je dobro što SAD u svom totalnom prisluškivačkom ludilu nisu prezale da prisluškuju najmoćniju ženu na svetu. Od tog momenta nemačka politika ne reaguje više plašljivo kao zec, već odlučno. Istrajnom insistiranju nemačkih Zelenih i Levice treba zahvaliti za to što se nedozvoljenim radnjama NSA i BND od proleća pozabavila i Istražna komisija parlamenta.

Selektivni pogled u pravcu istoka

Utoliko više ljute ponovljeni pokušaji kancelarkinog ureda da poslanike zaustavi ocrnjivanjem ili odbacivanjem dokumenata. Time strada poverenje u vladinu politiku rukovođenja. Ipak, postoje prvi znaci smekšavanja restriktivnog stava vlade. Isterivanje iz zemlje saradnika američke ambasade, koji je u Berlinu koordinirao rad američkih tajnih službi, bio je važan signal. Valja se nadati da je taj potez imao veži značaj od simboličnog. Ipak, da to na američku vladu nije ostavilo neki veliki utisak, pokazuje i to da je sporazum o međusobnom neprisluškivanju – odbačen.

Mnogo toga govori u prilog činjenici da će SAD svoje špijunske aktivnosti nastaviti da vode kao i do sada, i da u osnovi tu neće biti nekih velikih promena – čak ni prema prijateljskim zemljama kao što je Nemačka. Čini se da se nemačka vlada s tim pomirila. Zato je dobar znak to što je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (CDU) najavio promenu kursa za 360 stepeni u cilju odbrane od špijunaže putem Službe za zaštitu ustavnog poretka To podrazumeva kritičku orijentaciju ne samo prema Istoku, već i prema Zapadu. Nemačka je oduvek i s dobrim razlogom bila posebno nepoverljiva prema ruskim i kineskim tajnim službama. Videćemo šta će se naredne godine pod šifrom NSA pojaviti u izveštaju Službe za zaštitu ustavnog poretka. U ovogodišnjem izveštaju nije stajalo gotovo ništa – iako je materijala bilo napretek.