Pritisak na Madura raste

Put do referenduma o smeni predsednika Nikolasa Madura je još dug, ali opozicija može da se podiči važnim uspehom: njenu peticiju kojom se traži održavanje referenduma morao je da potpiše bar jedan procenat birača, što znači - oko 196.000 Venecuelanaca. Opozicija prenosi da je još pre više nedelje predala mnogo više potpisa od tog broja i da je sve proverio Nacionalni izborni savet (CNE).

Sada je sigurno: u sve 24 savezne države je postignut neophodni kvorum, kao što je to u Karakasu saopštio predsedavajući CNE Tibisaj Lusena. Sada Izborni savet mora da odredi kada će biti organizovano trodnevno sakupljanje potpisa; ukoliko 20 odsto građana sa pravom glasa bude potvrdilo da želi referendum - on će biti održan.

Namerno otezanje?

Opozicija optužuje Madura da oteže sa tom procedurom, jer u CNE dominiraju njegovi socijalisti. U svemu je najvažniji datum održavanja referenduma. Madurov mandat ističe 10. januara 2019. Ustav nalaže da, ako građani na referendumu zatraže ostavku predsednika na manje od dve godine pred istek njegovog mandata, njegove poslove preuzima potpredsednik. A to je trenutno Aristobulo Isturiz. Jednog socijalistu bi zamenio drugi.

Ukoliko bi referendum bio održan pre 10, januara 2017, i njegov ishod bio nepovoljan po Madura, u roku od mesec dana bi morali biti održani novi izbori - samo tako bi jedan opozicioni političar u dogledno vreme mogao da postane novi predsednik Venecuele.

Vatikan se uključuje u pregovore?

Papa Franja nije isključio ni posredovanje Vatikana u političkoj krizi u Venecueli. Papa je novinarima rekao da je moguće da će u rad međunarodne posredničke grupe da se uključi i jedan njegov izaslanik. On će pokušati da podstakne dijalog predsednika Nikolasa Madura i opozicije.

U posredničkoj grupi su već bivši španski premijer Hose Luis Rodrigez Zapatero, buvši predsednik Dominikanske Republike Leonel Fernandez kao i bivši predsednik Paname, Martin Torihos. Vođa opozicije Henrike Kapriles početkom juna je predložio da se u pregovore uključi i predstavnik Vatikana.

Generalni sekretar zajednice južnoameričkih država Unasur, Ernesto Samper, pre dve nedelje je izjavio da su i vlada i opozicija složne sa uključivanjem Vatikana u pregovore.

Osiromašena zemlja

U Venecueli, zemlji sa najvećim rezervama nafte na svetu, nema dovoljno namirnica. Cena nafte je pala, a država je sve siromašnija. Mnogi Venecuelanci gladuju, a ponestaje i medikamenata.

Vlada Nikolasa Madura za to krivi opoziciju tvrdeći da ona vodi ekonomski rat protiv naroda. No, beda podjednako pogađa sve građane - bez obzira kom političkom taboru pripadali.

Marko Antonio Ponse iz nevladine organizacije Opservatorija za konflikte, ukazuje na drastičan porast nasilja u zemlji i kaže da je ono direktna posledica nemaštine: "Trenutno se u 80 odsto slučajeva protestuje zbog socijalnih prava. Na mnogim demonstracijama ima vandalizma i pljački. U prvih pet meseci ove godine zabeležene su 254 pljačke kao i 640 protesta zbog nedostatka životnih namirnica. Ako vlada blokira održavanje referenduma o Maduru, doći će do još većeg nasilja."

Mađunarodni monettarni fond (MMF) smatra da će ove godine stopa poskupljenja u Venecuel premašiti 700 odsto - što je i najveće poskupljenje na svetu.