Privatni fakulteti popularniji od državnih

S druge strane sve je više Nemaca svojevoljno upisuje privatne fakultete za koje daju četvorocifrenu sumu novca, a za taj iznos su im zagarantovane praktično orijentisane studije i „fenomenalne“ šanse za posao.

Kad se prođu vrata, nailazi se na jedan sterilni beli hodnik. Tiho je kao u kancelarijskom kompleksu. Nema plakata za rok koncerte, nema pozivnica za žurke, oglasa za stanove ili brojeva telefona za pomoć. Ipak, tu se ne nalaze kancelarije, tu studira 21-godišnja Ana.

"Razlog zašto sam se odlučila za privatni fakultet je taj što smer na kome sada studiram nisam mogla da upišem na državnom fakultetu jer je prijem ograničen prosekom ocena. Zato smatram da je zgodno što se za upis na privatan fakultet polaže prijemni ispit i ide se na razgovor."

Privatni fakulteti su bolje opremljeni

Ana studira „menadžment u medijima“ na Makromedija Visokoj školi za medije. Da bi to isto studirala na državnom fakultetu morala bi da ima visok prosek ocena sa maturskog ispita. Zato se sve više mladih odlučuje se za privatne fakultete, pre svega za studije menadžmenta.

Privatni fakulteti opremljeni su najnovijim računarima i tehničkom opremom. Ali, s druge strane, klasične studentske potrebe nisu zadovoljene - nema menze, nema sporta, nema studentskih sekcija. Ana je drugačije zamišljala studentski život.

"S jedne strane se osećam kao student jer idem na predavanja i ispunjavam studentske obaveze, ali s druge strane se ne osećam kao student jer se ne srećem sa kolegama na faksu, ne družimo se ovde."

Nedostaju takozvana studentska stecišta

Na privatnim fakultetima razredi su mali, kontakt sa profesorima je uzak, atmosfera je privatna i oseća se blizina privrednika. I dok privatni fakulteti u SAD uživaju veliki ugled, na njih se u Nemačkoj i dalje gleda sumnjivo. Katji, Aninoj drugarici, poznate su te predrasude.

"Student na privatnom faksu je pre svega dete bogatih roditelja. I kad se to još malo nakiti - pored toga ima i loše ocene sa mature sa kojima ne može da se upiše na faks. Ovde se lako ulazi preko novca, bez ulaganja truda - i na kraju se završava verovatno menadžment."

Ana je podigla kredit i sama finansira skupe studije. Pre početka studija brinula se da će se naći među sinovima bankara i ćerkama menadžera. "Naravno da sam razmišljala o tome ko sve upisuje privatan fakultet. Ali sada mogu da kažem da smo ovde dosta izmešani. Naravno da ima i tipičnih tatinih sinova i ćerki, ali ima i isto onih drugih."

Ani je ostao još jedan semestar do kraja studija. Posle će na master. Ovaj put možda na državnom fakultetu.

Autori: J. Becer, T. Milunović

Odg. urednik: N. Jakovljević