Privatni podaci na izvolte

Vlada mora da promeni zakon, a prikupljeni podaci moraju biti odmah uništeni. Tim povodom list Zidojče cajtung piše:

„Presuda je stroga, ali ne dovoljno stroga. Istina, naloženo je da se do sada prikupljeni podaci unište, ali je, u principu, ubuduće i dalje dozvoljeno njihovo prikupljanje. Na osnovu opasnosti koje takvo prikupljanje podataka predstavlja i koje su navedene u presudi trebalo ga je u principu zabraniti. Međutim, sudije se nisu usudile da to učine, jer bi u tom slučaju došlo do pravničkog rata sa EU. To je Vrhovni sud u Karslrueu nastojao da izbegne.“

O istoj temi list Vezer kurir piše:

„Reč je o osnovnom pravu da privatna komunikacija ostane privatna i kao takva u većini slučajeva bude zaštićena od državne procene. I isto tako nije reč o navodnom osnovnom pravu na efikasnu borbu protiv kriminala od strane sveprisutne države uz korišćenje svih tehničkih mogućnosti. To bi političari stranaka Unije napokon trebalo da shvate. Tu je sada područje delovanja liberala na kome bi mogli da vrate deo izgubljenog poverenja birača i, u idealnom slučaju, ostave opoziciju bez municije.“

List Nojes dojčland“ piše:

„Savezni ustavni sud samo je stavio van snage dosadašnji zakon i nije se generalno suprotstavio čuvanju podataka. Sudije nisu dovele u pitanje ni sporne smernice EU o čuvanju telekomunikacionih podataka. Zbog toga nije otklonjena opasnost od prikupljanja podataka o svim građanima, uključujući i one koji nisu sumnjivi. Novi zakon o nadzoru telekomunikacija mogao bi ponovo sve da stavi pod sumnju. Zato je neophodno nastaviti proteste i pokrenuti postupak i pred Evropskim sudom.“

Najzad, list Frankfurter noje prese upozorava na jedan drugi aspekt problema:

„Kontrolu nad našim ličnim podacima odavno smo izgubili, a vrata u našu privatnost širom su otvorena. Danas nije država bezuslovno najveća pretnja. Pretraživač Gugl najverovatnije raspolaže preciznijim profilima ličnosti od bilo koje vlade sveta. Razmere takvog razvoja još nisu ni sagledane. Kompjuterski svet razvija se brže od mogućnosti da se procene posledice takvog razvoja. Političari su do sada bili bespomoćni u suočavanju sa tom pojavom, kao i obični korisnici. Presuda iz Karlsruea samo je simptom te situacije.“

CeBIT gubi privlačnost

I kada je o kompjuterima reč, u Hanoveru je u toku najveći svetski sajam informatičke tehnologije i tim povodom list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Na najvećem svetskom sajmu sve je manje posetilaca. To su u međuvremenu shvatili i izlagači tako da ih je ove godine došlo 450 manje. Istina, organizatori kažu da su pridobili 300 novih izlagača, ali ipak ostaje manjak od 150.

Sajam kompjutera i svega u vezi sa njima gubi privlačnost. Ranije je bio mesto gde su se zaključivali veliki poslovi i magnet za publiku. Međutim, formula sve-na-jednom-mestu se potrošila. Veliki igrači u igri oko kompjutera i miliona ili prikazuju novotarije negde drugde ili izlažu samo na stručnim sajmovima gde mogu mnogo bolje da uspostave kontakt sa svojom ciljnom grupom. Pomenimo, na primer, kelnski sajam videoigara Gejmskom ili sajam mobilne telefonije u Barseloni. Osim toga, CeBIT je pogođen i time što nema inovacija. Kada je poslednji put najavljeno nešto što bi predstavljalo prekretnicu? Sa sve većim televizorima, sve manjim lap-topovima i malo 3D, ne privlači se publika.“

Obamina vizija - čista iluzija

Komentator lista Merkiše odercajtung razmatra inicijative američkog predsednika u vezi sa nuklearnim razoružanjem:

„Barak Obama ima viziju, viziju sveta bez nuklearnog oružja. Ali, i dugoročno SAD će raspolagati efikasnim nuklearnim arsenalom dopunjenim svetskom mrežom sistema za protivraketnu odbranu i novim konvencionalnim oružjem. To nije nešto što bi bezuslovno podstaklo druge nuklearne sile ili zemlje koje nastoje da obezbede nuklearno oružje da odustanu od sopstvenih arsenala. Utoliko bi se Obamina plemenita vizija ubrzo mogla pokazati kao čista iluzija. Suviše je očigledno nastojanje SAD da učvrste svoju vojnu premoć. Tako se Mesija Obama pokazuje kao čovek moći.“

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković