Privatnik iz Njujorka odlučuje sudbinu Evrope

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ocena agencije Standard end Purs je stroga, ali u suštini ispravna. Evro-zona je daleko od kontrole nad dužničkom krizom. Zbog toga je snižavanje rejtinga zemalja koje su na rubu bankrota – pravilno. To što je Francuska izgubila najbolju ocenu, opomena je da najavljene reforme ne treba ostaviti samo na nivou dobrih namera. Bez smanjenja strukturnog deficita, Pariz neće moći da sačuva status primernog đaka. Nemačka je još jedina zemlja evro-zone koja ima puno poverenje finansijskih tržišta. Ali, to za kancelarku Angelu Merkel znači još veću odgovornost..“

Algemajne cajtung (Majnc): „Ovo masovno snižavanje rejtinga je i plotun upozorenja iz koga treba izvući ispravne zaključke. Samo Centralna banka u Frankfurtu može da spasi evro u doglednoj budućnosti. Ali, pitanje je kakvi će biti politički okviri za to. A oni moraju pažljivo da se postave, inače će monetarna unija postati zajednica iz nužde, pod čijim teretom će pokleknuti čak i jak stub-oslonac Nemačka.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Analitičari nemaju monopol na privrednu mudrost – i oni mogu da pogreše. Oni, međutim, ne mogu da odrede pravac kojim će krenuti politika – i izgleda da su to prihvatile i evropske vlade. One su te koje donose odluke. Za to je u demokratijama – koje očigledno opterećuju finansijska tržišta – potrebno vreme; to što fiskalna unija ne može da se postigne za par nedelja, saznanje je sa kojim gospodari finansijskih tržišta moraju da nauče da žive.“

Noje vestfeliše (Bilefeld): „Poreski obveznik mora da se zapita: kako jedno malo privatno preduzeće iz dalekog Njujorka može da odlučuje o uslovima života stotina miliona ljudi? Moć agencije Standard end Purs zapravo je izraz opscene konstelacije: globalni kapital se sa suverenim državama igra mačke i miša. To što je ova agencija snizila finansijski rejting Francuske, Austrije i drugih zemalja evro-zone, imaće posledice. Iako je Nemačka trenutno pošteđena, i ovde će da se rasplamsa debata o tome kako smanjiti uticaj agencija za finansijski rejting.“

Handelsblat (Diseldorf): „Da li će vrzino kolo snižavanja finansijskog rejtinga i povećanja kamata da se prekine natezanjem oko moći finansijskih agencija? – Neće. Da li bi jedna evropska agencija sve znala bolje? – Ne bi. Problem je u tome što su takve agencije postale previše važne. A tu moć su im dali sami političari, nadzorni organi i investitori. Banke smeju da koriste informacije ovih agencija da bi postavile svoje norme za visinu sopstvenog kapitala. Osiguravajuća društva smeju da kupuju obveznice u velikom stilu samo ako one imaju određeni rejting, i tako dalje…“

Na sledećoj strani pročitajte:
Brodolom u Italiji: Prerano za osude

Brodolom u Italiji: Prerano za osude

Jedna od glavnih tema komentara je i udes italijanskog putničkog broda Konkordija:

Švarcvelder bote (Oberndorf): „Spasavaj se ko može: tako preživeli opisuju haos i paniku putnika, ali i velikog dela posade, kada je ogroman brod počeo da se naginje. Moraće još da se istraži da li je neprofesionalna i nepripremljena posada doprinela utisku da se evakuacija odvijala bez ikakvog koncepta, da nigde nije bilo nikoga ko bi se starao o redu. Tragedija je pokazala da, koliko god nam turističke agencije slikale svet godišnjih odmora lepim bojama, nesreća ne zaobilazi ni ekskluzivna odredišta ni luksuzna putovanja…“

Kiler nahrihten (Kil): „Kao i 1912, i ovaj put sve izgleda kao da je za nesreću kriv ljudski faktor, a ne zastarela tehnika. Titanik je bio nov novcat, baš kao i Kosta Konkordija. U slučaju Titanika, kapetan je potonuo sa svojim brodom i razloge za svoje postupanje poneo sa sobom u grob. To je danas drukčije. Pitanje: zašto je Konkordija udarila u stene obale kod Đilja, moći će brzo da se razjasni. Crvena kutija koja snima sve što se dešava na komandnom mostu – ostala je neoštećena…“

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Još je prerano za osude. Da bi se proniklo u uzroke nesreće, biće potrebna istraga koja će trajati nedeljama. U najboljem slučaju, posledica će biti još veće mere bezbednosti. Ipak, naivno bi bilo verovati da putovanje brodom ne znači nikakav rizik. Pred sudom, i na pučini, u božjim smo rukama. Sve i ako je putovanje brodom, statistički gledano, postalo manje riskantno od vožnje automobilom do pekare.“

Der noje tag (Vajden): „Krstarenja su tržište na kome se obrću milijarde. Da bi se izvukla maksimalna dobit, troškovi ne smeju biti previsoki. Znači, na nečemu mora i da se uštedi. U slučaju nužde, i na personalu – bilo na broju ljudi ili na njihovim kvalifikacijama… Verovatno će morati da prođe još nekoliko nedelja dok se ne nađe uzrok nesreće. Ali, ne treba isključiti ni mogućnost da taj uzrok bude već poznat…“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević