Prizori strave: deca zaboravljena od svih

Zabačene bugarske provincije imaju i jedan neočekivani zajednički imenitelj: ovde se obično nalaze domovi za napuštenu ili hendikepiranu decu. Među njima je i dom „Nada“ u selu Tarnavi. Daleko od prvog većeg grada, ovde je smešteno dvadesetoro dece. Kako saznajemo, neka od njih pohađaju seosku školu.

Ova deca se moraju zadovoljiti s onim što imaju. A to i nije baš mnogo, kao što pokazuju fotografije. No, ovaj dom još spada među bolje. Ovih devojčica i dečaka roditelji se rešavaju odmah nakon rođenja. To je praksa još iz doba komunizma, kaže Krasimir Perkov, jedini od upravnika ovih domova koji je bio spreman da stane pred novinare. Saznajemo da je posle snimanja protiv njega pokrenut disciplinski postupak.

Zidovi prostorije za spavanje su donacija nemačke ambasade. Inače se od ulaska Bugarske u Evropsku uniju nije mnogo toga promenilo, žali se oprezno direktor. „Ovo je jedan od najmanjih domova u Bugarskoj. U ostalima živi i po 150 dece. I to u jednako velikom prostoru i uz istu finansijsku podršku. I kako da svako dete dođe na svoje? Moja želja je da se domovi raspuste, a deca rasporede u manje stambene zajednice.“

U većini bugarskih domova vladaju uslovi nedostojni čoveka. To je već pre tri godine dokumentovala jedna britanska TV ekipa. No, ni nakon toga se ništa nije promenilo. Sada je izašlo na videlo da je u poslednjih deset godina 238 hendikepirane dece umrlo u okrilju države: izgladnelo, zlostavljano i zaboravljeno od svih.

Država se tek sada setila

To što je ova stravična istina uopšte izbila na svetlost dana zasluga je bugarske zaštitnice ljudskih prava Margarite Elieve koja je mesecima zajedno sa saradnicima obilazila domove širom Bugarske i kopala po arhivama.

Uspeli smo da dođemo i do kancelarije državnog tužioca. U međuvremenu je pokrenuto 180 istražnih postupaka, prve optužbe bi trebalo da uslede uskoro. Državno tužilaštvo je svesno da obrada ovog skandala nema samo pravnu dimenziju. „Radi se i o tome da se promeni stav prema hendikepiranoj deci. To su najslabiji, najranjiviji članovi društva. I stoga svi mi, država i građanske inicijative, moramo da delujemo zajednički“, kaže Galina Toneva, zamenica državnog tužioca.

Vlasti po prvi put reaguju na uslove u domovima za hendikepiranu decu iako je njihovo stanje poznato već odavno. Borci za ljudska prava traže odlučne korake. „Počinioci i odgovorni u ovim domovima su dosad mogli biti sigurni da neće biti gonjeni. Sada Državno tužilaštvo pokazuje da više neće trpeti da deca postaju žrtve samo zbog hendikepa ili zato što žive daleko od očiju sveta“, kaže Margarita Elieva.

„U Bugarsku više ne verujem“

Tokom istraživanja borci za ljudska prava često nailaze na zid ravnodušnosti i ćutanja. Lekari i negovatelji su mirno posmatrali umiranje dece, a roditelji nisu zapravo hteli ni dačuju šta se s njihovom decom događa. Mnogi to ne žele ni danas. „Trenutno je od moguće smrti i to zbog gladi ugroženo 103 hedikepirane dece za koje znamo gde se nalaze. Ona će umreti možda već danas, možda sutra ili prekosutra. To mora prestati i to odmah“, kaže Elieva.

Proterani iza visokih ograda, negde u zabiti. Godinama sudbina ove dece nikoga nije zanimala. Mnogi, poput Krasimira Petkova iz doma „Nada“ smatraju da je potrebna pomoć iz inostranstva. „Poboljšanje naše financijske situacije moguće je samo uz pomoć privatnih udruženja za socijalnu pomoć, i to pre svega iz inostranstva. U bugarsku državu više ne ulažem nadu.“

Autori: Gunar Kene / Dunja Dragojević

Odg. urednik: Nemanja Rujević