"Prljave devojke Lezbosa"

Pantalone, jakne, čarape: u praonici Hermes u gradić Anaksosu na Lezbosu svakodnevno dolazi desetine kilograma odeće. Uglavnom je mokra i ne izgleda baš privlačno. To je odeća koju su izbeglice nosile dok nisu dobile novu.

„Prljave devojke“

Dobrovoljci iz jedanaest zemalja sortiraju, čiste, suše i slažu tu odbačenu odeću koja uskoro u puno boljem stanju napušta praonicu, i potom se ponovo deli izbeglicama. Da nema ove vrste recikliranja, skladišta sa odećom koja iz humanitarnih kontingenata dolazi na ostrvo, brzo bi bila ispražnjena. Čitav ovaj ciklus recikliranja organizovalo je udruženje “Dirty Girls of Lesbos” (“Prljave devojke Lezbosa”) koje je u oktobru prošle godine osnovala Australijanka Elison Teri-Evans. Mnoge izbeglice i migranti koji su prošle godine stigli do Evrope, prošli su preko Lezbosa. Krijumčari ljudi su pre toga većini sa čamaca, kojima su bili prevezeni do grčke obale, u more pobacali sve stvari, kako bi što više izbeglica stalo u gumene čamce. Ta odeća po pravilu završava na plažama ostrva Lezbos. Zbog toga su novopridošli srećni da mogu da dobiju bilo kakav komad odeće. “Radi se ne samo o tome da ljudi imaju šta da obuku, već i o tome da sprečimo ekološku katastrofu”, kaže za Dojče vele Teri-Evans.

Rad sa pomešanim osećajima

O kojim količinama odeće se radi, govori podatak o preko 50 tona odeće koliko je poslednjih meseci prošlo kroz Hermes. Bez “prljavih devojaka” sva ta odeća bi trunula i zagađivala plaže, pored odbačenih prsluka za spašavanje i nasukanih plovila. Ova akcija je oduševila i Engleskinje Anu Moreton i Luizu Edvards koje su se prijavile za dobrovoljni rad na Lezbosu. U ribarskom selu Skala Siaminias, ove dve prijateljice su već očistile i osušile na stotine pari obuće. Odlučila sam da pomognem jer podržavam princip recikliranja i izbegavanje otpada gde god je to moguće”, kaže Ana Moreton, koja je pre Lezbosa radila u izbegličkom kampu Moria.

I Lin Kirbi je već četiri sedmice na ostrvu i pomaže u sakupljanju odeće i obuće. “Jednom smo samo za jedno veče praonici poslali preko dvadeset kesa punih odeće”, govori Kirbi. Njena prijateljica Teri-Evans je poslednjih sedam godina mnogo vremena provela na Lezbosu. I izbegličku krizu je doživela direktno. “Koliko puta smo oplakivali one koji su život izgubili u moru. Ali opet ima toliko divnih ljudi koji dođu do ostrva i koji su zahvalni za svaki, pa i najmanji pozitivan gest”, kaže ova Australijanka. Poslednjih dana, zbog dogovora između Turske i Evropske unije, kojim se turska strana obavezala da će što je više moguće izbeglica pokušati da spreči da krenu ka Grčkoj, do Lezbosa stiže vidno manje čamaca. I odeće. Međutim, ovde su svi uvereni da reka izbeglica nikada neće potpuno presahnuti.