Prljavi veš Najka, Pume i drugih

Zabrana, koje u Evropi postoje, u azijskim i južnoameričkim zemljama u razvoju – nema. Sada reaguju i velike firme: Puma, Najk, Adidas traže od svojih dobavljača da do 2020. godine prestanu sa korišćenjem hemikalija. Drugo veliko pitanje je koliko štete je do sada tom praksom izazvano i kako je moguće stati joj na kraj. Jedan od primera te vrste zagađenja je reka Riahuelo u Argentini.

Mutna voda Riahuela

O „Mutnoj vodi Riahuela“, govori jedna poznata Tango pesma. U starom lučkom delu Buenos Airesa La Boka počeo je industrijski uspon Argentine. Istorijski važna lučka promenada danas privlači brojne turiste iz čitavog sveta. Međutim nešto ipak kvari ceo ugođaj – nepodnošljiv smrad koji se širi iz reke. kaže:

„Ne mogu da razumem kako neko ovde može da jede goveđi odrezak, tik do kloake. To se zove rizični turizam, jer reka Rihaelo je zagađena kanalizacijom i industrijskim otpadom i ona se uliva u Rio de la Platu, iz koje se dobija pijaća voda za svakog trećeg Argentinca“, kaže stanovnik Buenos Airesa Alfredo Alberi.

Nakon dugogodišnjih praznih obećanja, Alfredo Alberi je 2004. godine zajedno sa udruženjem „Komšije iz La Boke“ podneo tužbu protiv države Argentine. Četiri godine kasnije Vrhovni sud je doneo istorijsku presudu – odlučeno je da reka Riahuelo mora da bude očišćena. Bezbroj zarđalih brodskih olupina, i gomila đubreta izvađeno je iz reke poslednjih meseci. Čišćenje reke pomaže i Svetska banka, koja je izdvojila 840 miliona dolara pomoći. Početak koji uliva nadu, ali glavni problem i dalje ostaje industrija ocenjuje Konsuela Bilbao iz organizacije Grinpis.

„Riahuelo spada u 30 najzagađenijih voda u svetu. To je zasluga i poznatih svetskih firmi, jer mnogi njihovi dobavljači su ovde, gde je zakonodavstvo prilično labavo. Poput tekstilne industrije u Kini, ovde industrija kože reku zagađuje visokootrovnim hemikalijama, među kojima je i hormonski otrov nenilfenol. A deo proizvoda firmi Puma i Najk nastaje od štavljenja na ovoj reci.“

Raste ekološka svest

Između fabrika i zagađene vode danas živi oko pet miliona ljudi, od kojih čak dva miliona živi direktno na reci, kao Mirijam Suarez i njena porodica. „Deca su ovde u kraju često bolesna – igraju se usred otrova. Dobijaju osip po koži i bronhitis, a bilo je i slučaja oboljevanja od raka. A fabrike i dalje u reku ispuštaju otrove potajno. Posebno za vikend počinje da se širi nepodnošljiv smrad.“

Alfredo Alberti primećuje da sve više stanovnika Buenos Ajresa postaje politički aktivno u rešavanju tog problema. „Reka Riahuelo oduvek je bila ogledalo naše zemlje. I ovde ima mnogo korupcije. Ali polako raste ekološka svest. Mi danas kažemo: Napredak da, ali ne na račun naših života.“

Autori: Ane Herberg / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević