Problem do problema...

Problem upisa na fakultete, nedostatak udžbenika i njihov loš kvalitet, pa i uvredljivi sadržaji na račun pojedinih zajednica, neadekvatan prostor za izvođenje nastave, nekvalitetna nastava albanskog kao jezika sredine, izdavanje dokumentacije u školama isključivo na albanskom, ali ne i na jezicima manjina, pre svega bošnjačke i turske - samo su neki od problema sa kojima se suočavaju pripadnici manjinskih zajednica u prizrenskom regionu.

Upis na fakultete

Usmen Baldži, zamenik ministra za prosvetu u Vladi Kosova, govoreći o upisu svršenih srednjoškolaca iz redova manjinskih zajednica na prištinski univerzitet kazao je da za njih ima 136 mesta. Oni slušaju nastavu na albanskom, a odgovaraju na maternjem jeziku. Što se upisa van Kosova tiče, jedini je problem sa upisom na univerzitetima u Srbiji i, naravno, Kosovskoj Mitrovici.

"Iz čisto političkih razloga, nadležni sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici neće da prihvate diplome naših srednjoškolaca. Ovaj problem je razmatran i u institucijama višim od ministarstva. Nakon toga univerzitet u Kosovskoj Mitrovici i dalje ne prihvata diplome“, kazao je Baldži.

Džezair Murati iz bošnjačke koalicije "Vakat“ i član predsedništva Skupštine Kosova nezadovoljan je anagžovanjem kosovske vlade na rešavanju pitanja obrazovanja manjinskih zajednica i kaže da predstavnici vlade i ministarstva za obrazovanje, ne samo ovog saziva,

nemaju dovoljno sluha da reše naše probleme, nisu dovoljno voljni da izdvoje sredstva za izdavanju udžbenika.

"Ono udžbenika što se izda nisu kvalitetni, postoji puno tehničkih grešaka i materijalnih, sve to ide sporo. Kada su u pitanju nabavke udžbenika i one idu veoma sporo i postoji jako složena procedura. Mi se godinama služimo pohabanim udžbenicima koji su doneti 1999.godine iz BiH. Znači stvarnost nije ni malo optimistična “.

I uvredljivi sadržaji

Enes Kervan, poslanik turske zajednice u kosovskom parlamentu, kazao je da u udžbenicima albanskog jezika ima uvredljivih sadržaja na račun njegove zajednice. "Moramo da imamo specijalni plan i program, da imamo specijalne knjige, a ne da naša deca uče albanski iz udžbenika u kojima ima uvredljivih sadržaja i u kojima se vređa turska zajednica“.

Ferat Derviš dugogodišnji prosvetni radnik iz Prizrena naglasio je da je nedopustivo da direktori pojedinih osnovnih škola u kojima je nastava na albanskom, bosanskom i turskom jeziku ne znaju bosanski i turski. I Ćerim Bajrami iz NVO „ Selam“ naveo je konkretan slučaj geografije za deveti razred gde se između ostalog obrađuje i tema o stanovništvu Kosova.

"Polovina tog udžbenika govori o Albancima: Albancima sa Kosova, Albancima u Albaniji, Albancima u preševskoj dolini, Tetovu i ne znam još gde. Ali, kad je reč o tome ko osim Albanaca živi na Kosovu samo piše: Srbi, Bošnjaci, Turci i neki drugi. To je sve što bi Bošnjaci trebalo da nauče iz tog udžbenika o stanovništvu Kosova. Znači, Bošnjaci na Kosovu iz udžbenika za deveti razred uopšte ne mogu da nauče gde žive na Kosovu i ne znaju uopšte da žive na Kosovu“.