Problem integracije ne rešava izolacija

U raspravu o integraciji uključili su se, razumljivo, i komentatori nemačkih listova i to je preovlađujuća tema u današnjoj štampi. Tako list Zarbriker cajtung piše:

„Način na koji kancelarka učestvuje u debati o integraciji gotovo da je neprihvatljiv: danas je za nju multikulturalnost mrtva, a istovremeno proglašava integraciju ključnom temom. Juče je bila protiv Saracina, onda je na strani predsednika Vulfa – islam pripada Nemačkoj, da bi na kraju pokazala razumevanje za Zehofera koji bi da zabrani useljavanje (iz Turske i arapskih zemalja). I na kraju Merkelova proglašava fudbalera Ecila za primer uspešne integracije. Sa dopuštenjem: to je koješta“, piše „Zarbriker cajtung“.

Komentator lista Ostze-cajtung piše:

„To što se Zehofer protivi nekontrolisanom useljavanju i što želi da se useljavanje reguliše kao u SAD ili Kanadi – u skladu sa nacionalnim interesima – sasvim je legitimno. Nemačkoj su potrebni stručnjaci iz inostranstva, ali – kako i sama ima tri miliona nezaposlenih – ne i šarolika vojska onih koji će konkurisati za nisko plaćene poslove. Ali onda Zehofer to mora jasno i da kaže, jer u protivnom samo podstiče neprijateljstvo prema strancima i strah od islama. Na taj način kratkoročno mogu da se sakupe poeni, naročito za kafanskim stolovima, ali ne može dugoročno da se vodi politika. Ako je već Unija protiv paralelnih svetova, onda neka bude protiv jaza koji se stvara između sveta rada i sveta finansija ili između naroda i narodnih stranaka“, piše „Ostze-cajtung“.

Tabloid Bild takođe pominje jezik i ustav i piše:

„U državi u kojoj žive ljudi iz velikog broja zemalja nemoguć je život bez zajedničke osnove. Nju pre svega čine nemački jezik i ustav. Ko ne zna nemački ne može ni da se integriše. Ko ne poštuje zakone nije ’obogaćenje’, nego opasnost. Turski predsednik Gul trezvenije posmatra nemačku realnost od mnogih ovdašnjih dobromislećih ljudi. Gulov zahtev zemljacima koji žive u Nemačkoj da nemački govore ’tečno i bez akcenta’ može se prevesti i kao ’zbogom multi-kulti’.“

Zakoni i jezik - DA, ali i useljavanje...

List Vestfalen blat piše:

„Neke stvari se podrazumevaju same po sebi, a suviše dugo su bile tabu. Na primer, da svi građani moraju da se pridržavaju zakona, a njihovu osnovu predstavlja ustav i sve što sledi iz njega. To važi za sve, bez obzira na stavove, poreklo ili veru. Takođe je nesporno da nemački nije samo službeni jezik. Kada se to spoji dolazi se do pojma dominantna kultura koji je dugo osporavan. Međutim, Horst Zehofer sužava raspravu kada odbacuje svako useljavanje iz ’drugih kultura’. Da, postoje slučajevi neuspešne integracije. Postoje i paralelna društva što mora da nas zabrine. I tačno je da su političari i vlasti predugo zatvarali oči pred tim problemima.

Sasvim sigurno moramo da učimo iz tih grešaka i to brzo kako ne bismo zatrovali atmosferu u zemlji. Međutim, problem nećemo rešiti ako se budemo bojali i izolovali, pa čak i ako se od sutra više ne useli ni jedan stranac. Podrazumeva se samo po sebi da Nemačka mora da aktivira svoje talente. Ali, na osnovu svega što znamo to neće biti dovoljno. Potrebno nam je useljavanje, jer već danas na mnogim poljima nedostaju stručnjaci i problem će se samo zaoštravati“, upozorava „Vestfalen blat“.

Strah od gubitka konzervativnih pristalica

Tim aspektom bavi se i list Fajnenšel tajms Dojčland:

„Za nemačku politiku trenutno kao da nema važnijeg problema od islama. Zbog čega? Da nije došlo do porasta nasilja, terorističkog napada, nekih novih zapanjujućih podataka? Ništa od toga se nije dogodilo. Jedini razlog je što stranke Unije strahuju da će izgubiti konzervativnu bazu, te predsednik CSU Horst Zehofer i predsednica CDU Angela Merkel veruju da će pojmovima iz osamdesetih godina kao što su ’multikulti’ ili ’dominantna kultura’ ponovo pridobiti izgubljene (pristalice). Zehofer je, na primer, protiv nekontrolisanog useljavanja, mada se već iz Nemačke iseljava više Turaka nego što ih dolazi. Međutim, radije ćute o hitnom i kontroverznom pitanju: kako regulisati useljavanje.

Današnji problemi ne mogu se rešavati borbenim pokličima iz osamdesetih – problemi kao što su sukob vera, nizak nivo obrazovanja mnogih useljenika ili potreba za stotinama hiljada stručnjaka u sledećim decenijama. Merkelova i Zehofer trebalo bi ponovo da pogledaju koalicioni sporazum u kome se govori o boljem školovanju i lakšem useljavanju univerzitetski obrazovanih. Priče o dominantnoj kulturi mogle bi se otpisati kao unutarstranačko sporenje da nemaju poguban efekat u inostranstvu. Informatičari iz Indije, inženjeri iz Japana i investitori iz Kuvajta teško će doći u zemlju čiji su političari protiv dolaska stranaca“, upozorava „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković