Problem Nemačka, a ne Grčka?

„Da li Merkelova pretvara Grčku u državu-pariju?“ pita provokativno magazin Njuzvik. Televizijska mreža CNBC prognozira: „Nemačka će biti gubitnik, a ne Grčka.“ Ta pretpostavka je podržana stavom nobelovca Džozefa Štiglica koji kaže da je „problem Nemačka, a ne Grčka“. Kritike na račun Berlina su u Sjedinjenim Državama sve glasnije od kada se poslednjih nedelja kriza zaoštrila. Ugledni Vol strit žurnal donosi naslov „Nemačka moć deli Evropu“ i citira lidera španske levice Pabla Iglesijasa koji kaže: „Ne želimo da budemo kolonija Nemačke“.

Uticajni kolumnista Njujork tajmsa Pol Krugman u jednom od komentara posebno je dramatičan: „Zaustavite krvarenje!“ Krugman poredi Angelu Merkel i šefove evropskih država i vlada sa srednjevekovnim medicinarima, koji dopuštaju pacijentu Grčkoj da iskrvari. Umesto ozdravljenja to donosi nove bolesti. Slični tonovi čuju se i za Vol Strita. Blog posvećen finansijama i berzi Ziro hedž povezuje današnju politiku Angele Merkel sa Versajskim ugovorima – njoj je, piše blog, pre svega stalo do nemačke hegemonije.

Drugačija mišljenja

Da li se to u američkim medijima bude recidivi prošlosti u odnosu na Nemačku? Da li je Angela Merkel njihov žrtveni jarac, a Grčka tek nevino jagnje? Džejkob Kirkegard, vašingtonski ekonomski stručnjak i poznavalac Evrope, ne veruje da je čitava medijska scena SAD uperena protiv Nemačke. „Levičarski komentatori poput Štiglica i Krugmana zastupaju doduše antinemački stav“, kaže Kirkegard za DW. Ali dodaje da je rasprava o Grčkoj zapravo shvaćena i kao unutrašnja američka borba – jer obojica levičara se i u Americi zalažu za jačanje kupovne moći i domaće potrošnje.

Postoje i dijametralno suprotna gledišta koja oštro kritikuju Atinu. Recimo ono Čarlsa Krauthamera, kolumniste Vašington posta koji je rado viđen gost u studiju konzervativnog Foks njuza. On oštri jezik kritikujući Grčku, i oslanja se na poznate slike i skulpture Grčke mitologije kada kaže: „Grčka pije sa sise Nemaca.“ Za njega su grčki političari nevaspitani dečaci koji imaju tatinu kreditnu karticu i neprestano dižu novac, koji onda troše samo na zabavu umesto da investiraju u budućnost.

Odmerenije piše sam Vašington post. I taj list navodi da je Nemačka „delimično odgovorna“ za Grčku krizu. No u uvodnom članku koji potpisuje urednički kolegijum stoji i ovo: „Nemačka sa pravom može da tvrdi da je zbog Grčke na sebe preuzela znatne finansijske rizike.“ Osim toga, Berlin je u pravu kada poručuje da grčkoj privredi trebaju reforme koje bi bile orijentisane ka privrednom rastu.

Nemačka psiha

Mnogi američki mediji naglašavaju da Angela Merkel ima vodeću ulogu u Evropi, no da to i nije baš neka sreća za nju. Sa jedne strane, kancelarka mora da održava evropski projekat u životu, a sa druge strane ne može lako da proda svojoj partiji i biračima potrebu da se dalje pomaže Grčkoj. Štampa u SAD često citira ankete prema kojima tek desetak odsto Nemaca želi da se dalje finansijski pomaže Grčkoj. Takav stav Vašington post svojim čitaocima objašnjava nemačkom sklonošću da se dogovoreno i poštuje. U nemačkoj su krivica u dugovi gotovo ista reč (Schuld i Schulden), te je grčki minus na računu u nemačkoj psihi težak prestup, objašnjava list.

Njujork tajms ističe da su upravo na pitanjima oprosta finansijskih dugova Nemci zaboravili važan deo svoje istorije. Ovaj ugledni dnevnik donosi fotografiju iz 1953. godine na kojoj nemačka delegacija pod vođstvom Hermana Jozefa Absa u Londonu potpisuje otpis nemačkih dugova. Ispod slike je komentar: „Glavni zajmodavac – koji od Grka traži da plate za troškarenje u prošlosti – tada je sam profitirao od blagosti poverilaca.“ Jednim potezom olovke su tada nemački dugovi prepolovljeni, piše Njujork tajms, a među velikodušnim kreditorima bila je i – Grčka.

Obamin interes

Predsednik Barak Obama je nedavno telefonom razgovarao sa kancelarkom Merkel o Grčkoj. U zvaničnim saopštenjima se Obama ipak uzdržava od bilo kakvih kritika. Jasnije za javnost govori njegov ministar finansija Džek Lu koji se založio za delimični otpis grčkih dugova. Uostalom, Obaminoj administraciji je najvažnije da Grčka ostane deo evrozone i da time ne bude ugroženo njeno članstvo u EU i posebno u NATO. Jednim okom Bela kuća prati zainteresovanost Rusije za suprotni scenario.

Ekonomski stručnjak Kirkegard prenosi da se u Vašingtonu oseća „određena iritacija“ činjenicom da Merkelova i ostali Evropljani godinama nisu uspeli da zauzdaju grčku krizu. Dok Obama ipak načelno pozdravlja vodeću ulogu Nemačke, u Vašingtonu postoji i druga frakcija, kaže Kirkegard. „Neki u SAD su nezadovoljni dominantnom ulogom Nemaca u Evropi jer bi više voleli da Evropa bude slaba i razjedinjena.“ No Kirkegard dodaje da se radi o marginalnom i zastarelom stavu koji nema previše uticaja na političku i privrednu elitu Amerike.