Prvi dan u postupku opoziva američkog predsednika Donalda Trampa pred Senatom protegao se do kasno uveče. O sadržajima u procesu još uvek se ne raspravlja, već samo o pravilima procesa koja je predstavio lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel.
U skladu s tim, obe strane bi, nakon kratkih uvodnih govora, trebalo da predstave svoje viđenje stvari. Najpre predstavnici optužbe, sedam poslanika demokrata iz Zastupničkog doma, a potom branioci iz advokatskog tima Donalda Trampa. Prema Mekonelovom planu, o pitanjima da li će svedoci biti saslušani i hoće li demokrati dobiti dokumenta od Bele kuće i Stejt departmenta, trebalo bi da se odlučuje tek nakon što budu izneseni argumenti obe strane.
Proces bez svedoka?
Demokrate su pak na samom početku želele da razgovaraju sa svedocima, poput Trampovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Svedoci su, međutim, do sada sledili uputstva Bele kuće i odbijali da svedoče. Demokrate bi uz to odmah želeli i da pregledaju dokumenta u kojima se, kako sumnjaju, nalaze važni dokazi o Trampovom neprimerenom ponašanju.
Advokati američkog predsednika tome su se narugali: Demokratska strana je, kako su rekli, već održavala dugačka saslušanja u Predstavničkom domu. Ako bi hteli najpre da pozovu svedoke i zatraže još više dokumenata, argumentacija za Trampov opoziv, zaključuju, verovatno ne bi držala vodu. Demokrate se tome suprotstavljaju i ističu da sudski postupak bez dokaza ili saslušanja svedoka nije fer, da je to teatar apsurda. Zato zahtijevaju više izmena Mekonelovih poslovnika.
Ali njihovi legitimni argumenti ne nailaze na razumevanje. Kao i prilikom saslušanja u Predstavničkom domu koja su dovela do procesa impičmenta, republikanci se strogo pridržavaju stranačke linije. U Senatu sede 53 republikanca i 45 demokrata, uz dva nezavisna i njima priklonjena senatora. Glasanje o tome treba li Senat da traži dokumenta od Bele kuće i Stejt departmenta pre nego što započne stvarni postupak, završilo se tačno onako kako se i očekivalo: 47 glasova za, 53 glasa protiv. Oba pokušaja su odbijena.
Republikanci na liniji
Ako se tokom pokušaja da se uspostavi regularni proces sa svedocima i dokazima, i ako se nijedan republikanac ne usudi da istupi iz sopstvenih redova, ne može se očekivati da će doći do stvarnog sadržaja procesa. Mesecima pre početka saslušanja u Predstavničkom domu, eksperti su predviđali da će Tramp, zahvaljujući republikanskoj većini u Senatu, biti oslobođen optužbi.
-pročitajte još: Ima li materijala za opoziv Donalda Trampa?
Ako se situacija bude tako razvijala, da li će onda za demokrate sve ovo biti uzaludno? Da li je proces opoziva koji su oni pokrenuli protiv Trampa bio samo gubljenje vremena? Kritičari koji su protiv Trumpa, ali i protiv postupka impičmenta, smatraju da je trebalo da demokrate sebe čitave procedure. Rezultat je od početka bio jasan, a Tramp je zbog napada samo dobio još više glasača.
Zakoni su isti za sve
Ali ti glasovi zanemaruju ono najvažnije. Čak i ako se proces impičmenta ne okonča onako kako se demokrate nadaju, oni jednostavno nisu mogli da dozvole Trampove neprimerene postupke. Uz gledište „svejedno, to ionako neće doneti ništa“, poslali bi signal da osoba poput Trampa, zbog svog položaja, može sebi da dozvoli sve i da se stavi iznad svih zakona, onako kako joj odgovara. To je neprihvatljivo. U demokratiji svi moraju da se pridržavaju pravila, pa i ljudi na vrhu.
Već tri godine Amerikanci gledaju kako se njihov predsednik ruga manjinama, kako raspiruje mržnju protiv migranata i zastrašuje savezničke nacije. Svojim neprimerenim ponašanjem prema Ukrajini prekršio je zakon s ciljem da poveća prednost u odnosu na svog potencijalnog konkurenta Džoa Bajdena. To demokrate ne bi smele zanemare. Iz istog razloga oni sada ne smeju da popuste, čak ni kada je reč o proceduri procesa čiji se ishod čini izvesnim.
Donaldu Trampu, kao i svim predsednicima koji posle njega dolaze, mora biti jasno: oni Sjedinjenim Američkim Državama ne mogu da vladaju poput faraona koji sebe smatra božjim predstavnikom na zemlji. Postoje zakoni kojih moraju da se pridržavaju. A ako to ne učine, mogu da očekuju bar sudski proces. Sve drugo bi bila izdaja demokratije.