Proces stoleća u Britaniji

Ova grupa terorista je planirala da upotrebi 600 kilograma amonijum-nitratnog djubriva za izradu eksploziva za potrebe terorističkih napada.

Prema tvrdnjama tužioca, napadi su zapravo planirani kao osveta i odgovor na podršku Velike Britanije, vojnim akcijama SAD posle 11. septembra 2001. godine.

Omar Hajam, Vahid Mahmud, Entoni Garsija, Džavad Akbar i Salahudin Amin osudjeni su zbog učešća u zaveri sa kanadskim državljaninom Mohamedom Mominom Havajim za izvodjenje bombaških napada. Osudjeni ćeb u zatvoru provesti 40 godina.

Nakon iznesene presude, britanski ministar unutrašnjih poslova Džon Rid nije krio svoje zadovoljstvo:

“Pet veoma opasnih terorista nalazi se iza rešetaka zahvaljujući naporima bezbednosnih službi i policije...”

Glavni svedok tužilaštva bio je Mohamed Babar, Amerikanac rodjen u Pakistanu, koji je priznao saučesništvo i pomaganje u pravljanju bombe.

Tužilaštvo je saopštilo da su medju potencijalnim metama bili najveći londonski noćni klub The Ministry of Sound, postrojenja za snabdevanja vodom, strujom i gasom, kao i veliki trgovački centar Bluewater, što se na osnovu snimaka prisluškovanih razgovora osumnjičenih moglo i zaključiti.

Babar je rekao da su ekstremisti takodje razmatrali da otruju hranu i pivo koji se prodaju na fudbalskim utakmicama.

Ekstremisti su uhapšeni 2004. godine pre izvršenja napada koji bi, da su izvedeni, bili prvi napadi britanskih islamskih ekstremista na britanskom tlu.

Jedan britansiki detektiv iz antiterorišticke jedinice smatra da je u pozadini ovih planiranih napada, islamska ekstremistička organizacija Al Kaida.

Dejvid Dejvis iz redova opozicione Konzervativne stranke smatra je nezavisno od ove presude od izuzetnog značaja pokretanje nezavisne istrage o operacijama obaveštajnih službi nakon otkrića da su druga dvojica saradnika petorice osuđenika, o kojima se znalo, kasnije izvršila bombaške napade na londonski javni prevoz 7. jula 2005.

Drugim rečima, postavlja se pitanje da li je taj napad ipak mogao biti sprečen?