Proces u režiji Kremlja

Kremlj je ponovno pokazao svo svoje rediteljsko umeće. Predstava se ovoga puta zove „Sudski proces protiv Alekseja Navalnog i njegovog brata Olega“. Optužba, postupak, presuda i posebno trenutak izricanja presude, sve je to dobro smišljeno i proračunato. Jer kad se radi o najpoznatijem i najopasnijem političkom protivniku Vladimira Putina u Rusiji ništa ne sme biti prepušteno slučaju (ili nezavisnim odlukama pravosuđa).

Neprestana suđenja

Već više od dve godine se Navalnom montiraju sudski procesi. On je kao bloger otkrio mnoge slučajeve korupcije, odigrao važnu ulogu u organizovanju masovnih protesta protiv izborne prevare te 2013. na izborima za gradonačelnika Moskve kao drugoplasirani osvojio 27 odsto glasova. Pri tom se ne radi o njegovom političkom delovanju, nego o prekršajima iz područja privrednog kriminala, koje je Navalni kao preduzetnik navodno počinio. Optužbe protiv moskovskog preduzetnika nezavisni ruski stručnjaci i strani posmatrači ocenjuju kao konstruisane ili u najmanju ruku sporne. Pravni pojam „nedostatak krivičnog dela“ se vrlo često upotrebljava kada se opisuju procesi protiv Navalnog.

Da iza svih optužbi protiv Navalnog stoji Kremlj je za poznavaoce moskovskih običaja više nego jasno. Taktika je jasna, cilj je da se Navalni odvrati od opozicionog rada i eventualnog formiranja stranke. Deo taktike je da Navalni bude osuđen kako bi se ukaljao njegov ugled, ali da se uslovnim kaznama ne pošalje u zatvor kako ne bi stekao imidž političkog mučenika. Stoga je i najnovija presuda, zbog navodnih pronevera u poslovima s francuskom kozmetičkom kompanijom Iv Roše bila samo uslovna. Aleksej je osuđen na tri i po godine zatvora uslovno no njegov brat je osuđen na istu vremensku kaznu – ali ne uslovno.

Tajming presude

Presuda braći Navalni je zapravo trebalo da bude izrečena tek 15. januara. Opozicija je već počela s pripremama za veliki protest tog dana u Moskvi. S obzirom da se očekuje da polovinom januara najnoviji pad vrednosti rublje ima uticaja na cene robe široke potrošnje kao i na prvi talas otpuštanja zbog recesije, protesti 15. januara je trebalo da okupe veći broj nezadovoljnika Putinovom politikom. Zato i ne iznenađuje da je izricanje presude odjednom pomereno na 30. decembar. Zapravo idealan datum za izricanje škakljivih presuda: čitava Moskva je zaokupljena pripremama za doček Nove godine. Mnogi aktivisti su na putu, a i Zapad je zaokupljen praznicima. Nije čudo ni da organizatorima protesta mnogi preko internet-foruma poručuju kako niko nije lud da bude uhapšen zbog nedozvoljenog okupljanja – uoči praznika.

Ali čitavo to rediteljsko umeće, koje između ostalog uključuje i celodnevno ignorisanje izricanja presude na državnoj televiziji, pokazuje jedno: Kremlj je nervozan. I to zbog nadolazeće ekonomske krize, zbog mogućeg širenja fenomena Majdana i na Moskvu, a i zbog same popularnosti Navalnog. Zbog toga se Kremlj odlučio na manevar: brata opozicionog političara strpati u radni logor, držati ga kao taoca, a samog političara Navalnog smestiti u kućni pritvor iako je državno tužilaštvo tražilo čak deset godina zatvora.

Na kraju je 30. decembar svetu ipak pokazao potpuno neočekivani završetak godine u kojoj je Vladimir Putin zahvaljujući Olimpijskim igrama, Krimu i antizapadnoj retorici dosegao do sada neviđenu popularnost: ruska opozicija je tu i Kremlj se očigledno boji.