Procvat „proevropskih“ autoritarnih režima
7. jul 2017.
„Hrišćanskodemokratska i hrišćanskosocijalna unija (CDU i CSU) žele da drukčije regulišu dolazak kvalifikovanih radnika iz zemalja van Evropske unije u Nemačku“, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Oni koji tako dolaze bi ubuduće trebalo da imaju olakšan put – ukoliko već imaju ugovor sa poslodavcem. Kao uzor za tu meru bi trebalo da posluže specijalne odredbe o zapošljavanju radne snage iz Bosne i Hercegovine i Srbije te ostalih zemalja Zapadnog Balkana. To sada želimo da unesemo u zakon, rekla je predsednica CDU Angela Merkel, a šef CSU Horst Zehofer je potvrdio: To vrlo dobro funkcioniše sa Balkanom.“
„No, kada se pažljivije pogleda, taj regulativ ne funkcioniše tako dobro kako to predstavljaju Merkelova i Zehofer. Jer, često veliku prepreku i za poslodavce i za radnike predstavlja dugo čekanje na radnu vizu. Ponekad toliko dugo da saglasnost nemačke Agencije za rad, koja je potrebna da bi procedura bila pokrenuta, istekne, tj. izgubi važnost za vreme tog čekanja. Stranka Zelenih je od Ministarstva spoljnih poslova saznala da interesenti iz Bosne i Hercegovine u proseku moraju da čekaju deset meseci na mogućnost da podnesu zahtev za vizu u nemačkoj ambasadi u Sarajevu. Albanci u Tirani moraju da čekaju 12 nedelja, oni sa Kosova – 20“. Na to tek treba dodati vreme potrebno da se na zahtev odgovori.
„Regulativ za Zapadni Balkan formalno jeste pojednostavljenje uobičajenih propisa o zapošljavanju stranih radnika – on ne traži da kandidati dobiju radno mesto u tačno određenom deficitarnom zanimanju ili da imaju poseban kvalifikacioni profil. Odlučujuće je da nemački poslodavac želi da ih zaposli. Ta mera je doneta krajem 2015, da bi građane Zapadnog Balkana odvratila od masovnog dolaska u Nemačku sa ciljem da se tu dobije azil – što je u pravilu nemoguće.“
„Ministarstvo spoljnih poslova prenosi da bi ambasade trebalo da dobiju dodatno osoblje koje odlučuje o dodeli viza kako bi procedura ubuduće tekla brže. (…) No, iskustvo pokazuje da je neophodna reforma imigracionog prava. Moguć je sistem sa poenima: na osnovu kriterijuma kao što su kvalifikacija, starost ili znanje jezika, moglo bi da se odlučuje ko sme da doputuje u Nemačku. Ali u tom slučaju ne bi morao odmah da se podnese dokaz o zaposlenju. Onaj ko dostigne određeni broj poena, mogao bi da dobije godinu dana vremena da u Nemačkoj nađe posao“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Zapad se uzda u balkanske moćnike
Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung bavi se Balkanom, i konstatuje da na tom području sada različite sile pokušavaju da ostvare što veći uticaj: Rusija, Turska, Saudijska Arabija „i druge islamske države“, a u poslednje vreme i Kina. „Nemačka vlada je 2014. zato pokrenula takozvani Berlinski proces u kojem učestvuju i Austrija, Francuska i Italija. Na područjima privrede, infrastrukture, nauke i obrazovanja bi trebalo unaprediti razvoj Zapadnog Balkana i stabilizovati region, sa ciljem pristupa EU. Faktički je svim učesnicima jasno da dotične zemlje neće skoro biti u stanju za to. EU ne želi da ponovi grešku kao sa Bugarskom i Rumunijom – da puka reformska obećanja budu uzeta zdravo za gotovo.“
„U međuvremenu je prevladao pragmatizam. Stabilnost, pa i u pogledu migracionih pitanja, ima veću težinu nego nekada, a klasična pitanja pravne države, slobode medija i građanskih prava izgubila su na značaju. Polaganje na jake političare koji se nude kao garanti stabilnosti, dok na unutrašnjem planu neometano vladaju autokratski, nije nova strategija evroatlantskih aktera. Tako je godinama funkcionisala politika na Kosovu. No, sada izgleda da je taj model proširen na čitav region.“
„To otvara pitanja. Jer, srpski moćnik Aleksandar Vučić ne samo što vodi autoritarni režim; u zapadnim prestonicama se rado zaboravlja da je on devedesetih godina bio jedan od najvažnijih propagandista srpskog ultranacionalizma. Sada je sav skrušen, a pošto je potreban, zapadna diplomatija i mediji mu poklanjaju pažnju. Upravo Nemačka polaže na Srbiju i time nagrađuje državu koja je potkraj 20. veka izazvala ratove u nekim od zemalja koje u okviru Berlinskog procesa treba da budu naterane da tesno sarađuju sa Srbijom.“
priredio Saša Bojić