Prolazi voz za BiH?
27. jul 2017.
U utorak Železnice Federacije BiH uvode liniju od Sarajeva do Banjaluke, preko Tuzle. To je, objašnjava se, „rezultat uspešno okončanih priprema i postignutog sporazuma sa Železnicama Republike Srpske“. Ali zamislimo na trenutak da neki voz kroz ovu zemlju, recimo između Doboja i Banjaluke, ide makar približnom brzinom kao voz između Bona i Diseldorfa? Deluje kao naučna fantastika.
Međutim upravo je to jedan od ciljeva Ugovora o Transportnoj zajednici koji su na nedavnoj Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Trstu potpisale sve zemlje regiona – osim BiH. Taj cilj jeste na dugom štapu i železnicama u regionu će trebati temeljna obnova, reorganizacija kao i otvaranje tržišta za ulazak putničkih operatera.
„Najvažnije je stvaranje prostora za finansiranje železničke infrastrukture koja je do sada bila zanemarena“, kaže za DW Enes Čovrk iz sarajevskog instituta IPSA koji se bavi transportnom infrastrukturom. Drugo je, kaže, „postepena liberalizacija“.
Prvo potpis pa prepucavanje
Železnice u BiH su dva odvojena po entitetima sistema i tako i deluju. Tako je koncipirana i politika i nastup prema Ugovoru o Transportnoj zajednici jer Republika Srpska uslovljava potpis zahtevom da se rotiraju ministri koji odlučuju i zastupaju stavove BiH. Za Savet ministara i EU tako nešto je bilo neprihvatljivo.
„Ideja je da se unapredi železnički transport, a ne da se i dalje održava nerentabilan sistem i komplikovana struktura. BiH je trebalo da potpiše ugovor a da unutrašnje probleme, poput načina predstavljanja zemlje, reši kasnije“, kritikuje ekonomista Zoran Pavlović. „Neophodan nam je jedinstven sistem transporta i komunikacija. Evropa je prepoznala te naše gluposti u funkcionisanju i pokušavaju da uvedu reda. Setite se samo kako su funkcionisale Železnice Jugoslavije. To što smo nekada imali, to moramo sada da imamo. Samo se postavlja pitanje da li treba da imamo 17 direktora, 20 transportnih organizacija... Suština je u efikasnosti“, kaže Pavlović.
„Ne treba se bojati liberalizacije jer mi suštinski imamo daleko većih problema koje treba rešavati“, kaže Čovrk. „Dugoročno finansiranje, podrška putničkom saobraćaju i konsolidacija nasleđenih dugova – ako te tri stvari ne rešimo ne može nam pomoći nikakav novac od EU. Ne želim da verujem, ali bojim se da železnice čeka loš scenario. Jer, vrednost kapitala se gotovo izjednačila sa akumuliranim vrednostima dugoročnih obaveza“, dodaje ovaj stručnjak.
Ništa u tehničkom mandatu?
„Ukoliko BiH do septembra ne pristupi Transportnoj zajednici izgubiće sredstva koja su namenjena za restrukturiranje. Ali ne samo to. Izgubiće i kredibilitet i mogućnost da ubuduće participira i kandiduje svoje projekte za transportnu infrastrukturu u BiH i regionu“, rekao je ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović samo nekoliko sati pre nego što je Parlament BiH izglasao nepoverenje Savetu ministara BiH.
Špekulisalo se da je ministar saobraćaja Ismir Jusko kovertirao ostavku i da će je podneti ukoliko Parlament ne podrži izveštaj o radu Savjeta ministara BiH. Međutim, za sada nema informacija da li bi moglo doći do eventualnih ostavki. Sigurno je da nakon ovakve odluke državnog parlamenta, izvršna vlast nema podršku zakonodavne, što znači da Savet ministara od sada i zvanično deluje u „tehničkom mandatu“.
U Železnicama nisu hteli da razgovaraju o ovoj temi, bar ne još, ali nam je iz jednog javnog preduzeća rečeno da je, s obzirom na sadašnju infrastrukturu i sva dugovanja, teško očekivati neki bitniji napredak. Ilustrovali su to na jednom primeru: „Vrhunski atletičar je EU, a kornjača na biciklu kome su probušene gume je BiH. Restrukturiranje bi značilo da atletičar dok trči duva s vremena na vreme u gume kako bi kornjača uopšte završila trku. U jednom trenutku to će postati toliko apsurdno da će atletičar da prođe sam kroz cilj.“