Propagandni rat u ukrajinskom etru

Sneg u tampon-zoni je u međuvremenu čađav. Sa jedne strane su demonstranti, proevropski, proukrajinski, mirni i radikalni – razni. Sa druge strane kordoni žandarmerije i čuvene jedinice ukrajinskog Berkuta. Iza kordona i spaljenih policijskih autobusa su zvučnici sa kojih trešti patriotska muzika sovjetskih vremena. „To policija sluša neprestano“, priča novinarka Lesja Ganša. „Njihovi komandanti su odvrnuli muziku kada smo postavili platno na kojem policajcima puštamo vesti nezavisnih televizija. Moraju da saznaju kako se korumpirani moćnici besramno bogate.“ Ganša je ubeđena da pripadnici snaga bezbednosti nisu sigurni šta demonstranti uopšte hoće. Informisani su jednostrano i nemaju pristup objektivnim vestima.

Propaganda uspeva

Malo dalje, u administrativnoj četvrti Kijeva, protestuju i pristalice predsednika Viktora Janukoviča. Demonstranti sa druge strane, to su odreda „nacionalisti i fašisti“. „Oni neće stabilnost. Janukovič bi konačno trebalo da uvede red“, viče jedna žena. Baš takve konstrukcije mogu da se čuju u vestima državnog Prvog kanala. Tamo nema izveštaja o otmicama i ubistvima opozicionara, dnevnici se baziraju na saopštenjima Ministarstva unutrašnjih poslova koje za čitav haos krivi protivnike vlasti.

To mnogo šta otkriva o karakteru vlasti, kaže za DW Diana Dutsuk, stručnjak za medije. Ona podseća na početak protesta pre dva meseca. Kada je jedinica Berkut nasilno pokušala da očisti Trg nezavisnosti od demonstranata, državne televizije su govorile samo o brojnim povređenim policajcima. „Propaganda u udvoričkim centralnim i regionalnim medijima načinila je sukobe emotivnijim i čak agresivnijim“, smatra Dutsuk. Na istoku i jugu Ukrajine, dakle u „ruskim“ delovima, zapravo i nema nezavisnih medija.

Kao što je još Gebels znao, mnogo puta ponovljena laž lako postane istina, bar u nečijim ušima. Tako je neumorno ponavljanje sintagme o „nasilnim ultranacionalistima“ u međuvremenu postiglo da pristalice Janukoviča sada odobravaju upotrebu sile od strane policije kako bi se „uspostavio red“, priča Dutsuk. U propagandi prednjače državni Prvi kanal i televizija Inter koja pripada jednom od oligarha bliskom predsedniku Janukoviču.

Pokušaj – na nemačkom

Kako se u medijima bliskim vlasti ne može doći do reči, grupa novinara osnovala je internet-televiziju Hromadske TV, i to na nemačkom jeziku. Među finansijerima nema sumnjivih političara i tajkuna, televizija je potpuno nezavisna od vlasti. „Samo tako možemo da se bavimo istraživačkim novinarstvom i javljamo o korumpiranim političarima“, kaže novinar ove televizije Dmitro Hnap. „Ne moram sada da vodim ni računa o interesima nekog biznismena koji je povezan sa političarima“, dodaje novinar. Novac dolazi od gledalaca i donatora, pre svega stranih fondacija. Poslednjih meseci je skupljeno 300.000 evra. Od početka uličnih sukoba je sve više novinara došlo, kako bi mogli slobodno da izveštavaju.

Autor: Ojgen Tajze / nr
Odgovorni urednik: Ivan Đerković