Propast dijaloga – uvod u bojkot izbora
21. avgust 2019.
Predstavnici opozicije su, nakon samo tri sastanka održana na Fakultetu političkih nauka (FPN), odlučili da ti susreti s predstavnicima vlasti predstavljaju samo gubljenje vremena. Kako je saopštio Savez za Srbiju (SZS), ta opoziciona grupacija neće učestvovati na preostala dva okrugla stola, jer, kako kažu, „taj format sastanaka ne daje nikakve rezultate.
SZS je insistirao na 42 preporuke Stručnog tima protesta „1 od 5 miliona“, ali predstavnici vlasti nisu pokazali ni najmanju spremnost da bilo šta od toga ispune. Dalje produbljivanje političke krize odgovornost je isključivo Aleksandra Vučića i njegovog režima“, stoji između ostalog u saopštenju.
Neizvestan nastavak dijaloga
Iako je u osnovi reč o pozitivnoj ideji, koju su pokrenule i organizovale pojedine nevladine organizacije u saradnji sa FPN, dalji dijalog vlasti i opozicije doveden je u pitanje. Takav epilog okruglog stola predviđa i Milan Antonijević, jedan od organizatora dijaloga i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, koji je izjavio da je „neizvesno održavanje sledećeg okruglog stola u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima zbog odluke opozicionog SZS da više ne učestvuje i zbog izjava pojedinih učesnika“.
Poslednji, treći sastanak na FPN, pokazao je koliko je u Srbiji zapravo nemoguć dijalog vlasti i opozicije, jer se sve završilo napuštanjem sastanka dela opozicije i kasnijim oštrim međusobnim optužbama. Organizatori tvrde da na sastanku nije bilo nikakvih uvreda, niti uvreda novinara, ali su predstavnici vlasti svejedno izneli da je Zoran Živković, predsednik Nove stranke, rekao da „niko od novinara ne radi dobro svoj posao i da urednici treba da dobiju uputstva kako da se ponašaju".
Opozicioni lideri koji su napustili sastanak ističu da „predstavnici vlasti odbijaju da potpišu obavezujući dokument o slobodi medija, što govori da imamo samo fingiranje dijaloga“. Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac tome dodaje ocenu kako su „razgovori bez cilja besmisleni“.
Dijalog nije moguć
To je, inače, bila i jedna od glavnih zamerki dosadašnjem dijalogu. Naglašavalo se da ti susreti imaju neobavezujući karakter i da su kao takvi više neformalno ćaskanje, nego proces koji bi trebalo da dovede do konkretnih dogovora vlasti i opozicije. Stoga i novinar Srđan Škoro za DW kaže „kako je problem što ovo i nije bio dijalog, već nekakav pokušaj da do dijaloga dođe. To je pokušaj da se uspostavi nekakva komunikacija sa vlastima koje ne prihvataju da postoji bilo kakvo drugačije mišljenje, i da postoje neki ljudi u Srbiji koji ne žele državu bezakonja kakvu imamo u proteklih sedam godina. Tako da i ovaj prekid vidim kao poruku da dijalog nije moguć“.
„Iznenađuje me da je opozicija sa zakašnjenjem shvatila da taj dijalog nema smisla", ističe za DW novinar Slobodan Stupar. „Ako je jedan čovek uzurpirao sve elemente države, napravio jednopartijski sistem i poništio sve demokratske vrednosti jednog društva, uzeo sve televizije, uzurpirao sudstvo i sve institucije sistema – taj čovek nema potrebu da sa bilo kim pregovara. I nema dakle govora o slobodnim izborima u državi koja nije demokratska", ocenjuje Stupar.
Ne damo REM!
Posebnu inspiraciju za brojne izjave nakon sastanka vlasti i opozicije, od kojih su mnoge kršile pravila dijaloga, imao je visoki funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Goran Vesić. Kako je jedan od zahteva opozicije bio i promena sastava Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Vesić je oštro reagovao tvrdeći da „opozicija želi da menja sastav REM na protivzakonit način“.
Opozicija je sa jedne strane očito pogodila u središte problema, jer je odbrana REM-a vidljiva crvena linija za vlast Aleksandra Vučića. Kako za DW objašnjava Srđan Škoro, REM ima mehanizme kojima bi mogao da obezbedi profesionalno delovanje televizijskih stanica, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom:
„Tamo se nalaze partijski poslušnici upravo zato da ne bi radili ništa. Kada bi REM funkcionisao po zakonu, vi biste onda imali isključenja, kazne i razne druge mogućnosti uređenja rada televizija s nacionalnom frekvencijom. Sasvim je zato razumljivo što vlast to ne dozvoljava, jer kada bi se u REM-u nalazili profesionalci i ljudi koji bi poštovali zakon, ne bismo imali ovako katastrofalnu situaciju u elektronskim medijima", naglašava Škoro.
Stalna funkcionerska kampanja
Kao sastavni deo medijske kontrole pojavljuje se i funkcionerska kampanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji u pratnji kamera brojnih televizija bukvalno celodnevno sprovodi partijsku promociju maskiranu u državničke obaveze. Opozicija želi da se sa tom praksom prekine, jer se državni resursi koriste za promociju vladajuće stranke, ali Goran Vesić to vidi „kao pokušaj opozicije da Aleksandru Vučiću zabrani bavljenje politikom“.
-pročitajte još: U Srbiji moguća samo „preletačka revolucija“
Nedavno otvaranje autoputa Miloš Veliki je upravo pokazatelj zloupotrebe medija u partijske svrhe, skreće pažnju Srđan Škoro. „Reč je o tome da vi imate jedan rijaliti program u trajanju od šest ili sedam sati povodom otvaranja puta. Vi više nemate informacije, nego Vučića i ljude oko njega koji vam tumače šta se zapravo dešava. Kada se tome dodaju razne gradske televizije vi sada imate jednu bizarnu situaciju gde 10 ili 20 televizija neprestano beleži gde se Vučić kreće, da li je ustao i kako je spavao. Vučić se preselio u jedan virtuelni svet zahvaljujući kome vlada“, ističe Škoro.
Kucanje na pogrešna vrata?
Bojkot dijaloga bi takođe mogao biti uvod u zvaničnu odluku opozicije da bojkotuje izbore. Opozicija je i dalje podeljena oko te dileme, ali poruka koju joj šalju i građani sa protesta je da nema nikakvog razloga da se na izbore izađe pod ovakvim uslovima.
-pročitajte još: Zoran Gavrilović (BIRODI): Istraživači javnog mnjenja ne smeju da naljute vlast
Propast dijaloga bi samo mogao ubrzati tu odluku, i većina opozicionih partija je najavila da će organi stranaka uskoro raspravljati o tom pitanju. Slobodan Stupar primećuje da je pri tome Vučić pogrešna adresa na koju se opozicija obraća u potrazi za fer izbornim uslovima.
„Umesto besmislenog pokušaja dijaloga sa Vučićem, opozicija bi morala da se fokusira na Vašington, Berlin i Brisel. To su adrese sa kojih su Vučiću dozvolili da sedam godina učvršćuje vlast i da sada nema potrebu da sa bilo kim vodi dijalog. Samo na tim mestima može da se razgovara kako obuzdati Vučića i da im se postavi pitanje dokle misle da ga drže na vlasti", smatra Stupar.
Bojkot se nastavlja
Srđan Škoro misli da dileme koje oko toga postoje jesu donekle razumljive, ali je pitanje koliko su opravdane:
„Postoje ljudi kojima je zanimanje narodni poslanik i oni se toga teško odriču. S druge strane imate opozicione gradove, poput Šapca i Paraćina, koje sada bez borbe morate da predate Naprednjacima. Ali, narod je takođe rekao svoje na ovim protestima i prosto mislim da će bojkot izbora biti samo nastavak bojkota koji je već započeo opozicionim napuštanjem Skupštine i lokalnih parlamenata“, zaključuje Škoro.