Protesti - posledica neuspeha politike

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Koren zla niti je bankarski sistem, niti finansijsko tržište, niti kapitalizam. Uzrok krize su dugovi kojima se već decenijama finansira deo našeg blagostanja – i koji su doveli do opasne zavisnosti države od poverilaca. Još više novca za spasavanje dugoročno će samo pogoršati situaciju. Ona bi mogla da se poboljša jedino kada bi zapadne vlade novo zaduživanje svele na nulu i kada bi odlučno pristupile otplati starih dugova u vremenu rasta konjunkture. No, drastični kurs štednje bi značio snižavanje životnog standarda, rast gneva građana i širenje protesta. Protesta koji ne rešavaju problem, već samo sprečavaju vlade da učine ono što je neophodno.“

Rajn-nekar cajtung (Hajdelberg): „Posledice po privredu i finansijsku krizu širom sveta možda jesu različite. Ali, osećanje bespomoćnosti, nepravedne raspodele tereta i strah od socijalnog pada ujedinili su demonstrante svih nacija. Utoliko su ovo protesti koji prevazilaze jednostavan gnev građana. Demonstranti nemaju zajednički projekat, već ih spajaju difuzno nezadovoljstvo i zahtev da se nešto napokon promeni iz temelja.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „U aktuelnim protestima protiv finansijske ekonomije zaboravlja se na jednu stvar: klica opasnih špekulacija, zbog kojih su se zaljuljale čitave države, nije prešla sa banaka na politiku, već iz politike u banke. Nonšalantna politička privreda zaduživanja je države poput Grčke učinila krajnje osetljivim. Tek nakon politički poželjnog, ali ekonomski nehajnog, prijema Grka u evro-zonu, jedan nacionalni problem se pretvorio u globalni.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Prilično dugo je trajalo formiranje ovih protesta protiv banaka. U poređenju sa masama koje su pre dobrih desetak godina demonstrirale protiv globalizacije, broj učesnika ovih demonstracija je relativno skroman, bar u Nemačkoj. Ali, to može da se promeni. Banke nisu preko noći prevršile meru, već krzo mnog malih koraka u procesu liberalizacije. Ono što već može da se kaže jeste da je najbolje vreme velikih banaka već prošlo.“

Zeksiše cajtung (Drezden): „Protesti su logična posledica neuspeha politike. Svejedno da li u Vašingtonu, Parizu, ili Berlinu: vlada su se pokazale nesposobnim u suzbijanju preterane moći finansijskih tržišta. Bespomoćno su gledale kako banke bestidno koriste manevarski prostor koji su osvojile u stilu pravih ucenjivača u krizi koju su same prouzrokovale. Ako politika ne želi da izgubi i poslednji tračak kredibiliteta, ne bi smela da i dalje samo govori. Morala bi konačno da počne i da dela, da reguliše finansijska tržišta i da uništi korov špekulacija. Veliko je pitanje da li će vlade imati snage i hrabrosti za to.“

Rajn cajtung (Koblenc/Majnc): „Nezadovoljstvo mnogih ljudi je ono što političari ne smeju da ignorišu. Nemačka se zavetovala socijalnoj tržišnoj privredi. Sada ne sme da dozvoli da je potisne grabljivi kapitalizam. Ali, u ophođenju sa dužničkom krizom nema neophodne socijalne uravnoteženosti – da i ne pominjemo da je i koncept prema kome se živi na račun budućih generacija sam po sebi asocijalan. Glasno protestovanje protiv toga je opravdano, ali i jevtino. Važnije bi bilo naći rešenja.“

Darmšteter eho (Darmštat): „Broj ljudi koji u Nemačkoj izlaze na ulice da bi protestovali protiv banaka i njihovog uticaja na politiku još uvek je pregledan. Ali, ne mora da znači da će tako i ostati. Jer, prema mnogim anketama, i nemački građani dele gnev ogorčenih u čitavom svetu…“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ne, ovo nije rađanje globalnog protesta. Bar ne bi trebalo da to bude. Demonstrante u kriznim državama i razbijene grupe u Nemačkoj ne spaja mnogo toga. (…) Tvrdnja da se generalno protestuje protiv banaka nije mnogo mudra. Jer, banke jesu: pre svega stotine hiljada zaposlenih, pa i u Nemačkoj, a većina tih ljudi su mali službenici koji sede u svojim kancelarijama i raspolažu milijardama za penzije, akcije i osiguranja normalnih građana – pa tek onda i onih superbogatih. Podržavljenje ili satanizacija banaka ne svedoče o socijalnoj odgovornosti, već o temeljnom neznanju. To što su političari puni simpatija za demonstrante, takođe je avanturistički način razmišljanja. Jer, budžeti su i pre krize banaka bili katastrofalni. Još pre više godina su baš Nemačka i Francuska prekršile kriterijume stabilnosti. A i Grčka je finansijski odavno potučena. Ali, takvi detalji očigledno samo smetaju.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković