Protesti prate samit ASEM-a i Evropske unije

Kako je saopštila policija, demonostracije oko 4000 protivnika globalizacije i susreta evropskih i azijskih ministara spoljnih poslova u Hamburgu protekle su pretežno mirno. Skoro isto toliko policajaca ,koji su dovedeni i iz susednih pokrajina, obezbedjuje samit evropskih i azijskih ministara, skraćeno ASEM.

Služba za zaštitu ustavnog poretka je u jednoj brzo donetoj odluci, iz straha od mogućeg nasilja, odobrila da se u krugu od 500 metara oko mesta održavanja samita napravi zabranjena zona. Organizatori demonostracija su uložili žalbu, jer su želeli da prodju upravo neposredno pored mesta održavanja samita. Demonostranti, od kojih su neki uhapšeni zbog bacanja boje i dimnih bombi, proglasili su proteste u Hamburgu kao generalnu probu za samiz G8 u Hajligendamu.

Evropska komesarka Benita Ferero Valdner koja učestvuje na ASEMu, ima malo razumevanja za to da se protestvuje protiv razgovora izmedju predstavnika 45 evropskih i azijskih država:

"Pitam se zašto tako oštro protestvuju. Mi smo takodje veoma diksutovali o pitanjima ljudskih pravai to će i te kako biti na dnevnom redu. O tome postoji veoma otvorena razmena mišljenja. Verujem da bez dijaloga ne može ništa da se postigne i pokrene napred."

Na samitu učestvuju predstavnici 16 azijskih država, medju kojima su na primer Kina, Indija,Japan, Južna Koreja i trebalo bi da produbi evropska i azijska politička , pribvredna i kulturna pitanja. Razgovaraće se o trgovinskim konfliktima, ali i o strateškom partnerstvu i globalnim pitanjima kao što je promena klime ili terorizam, kaže Benita Ferero Valdner:

"U tesnom smo dijalogu sa ASEMom, kako bismo zatraćili i regionalnu integraciju."

Konkretnih zaključaka u Hamburgu neće biti. Novi kineski ministar spoljnih poslova Jang Djijehi je u bilateralnim susretima sa evropskim političarima jasno stavio do znanja da njegova zemlja ne želi utvrdjivanje obaveznih mera zaštite klime u medjunarodnim okvirima. Zemlje u razvoju kao što je Kina nisu krive za zagrevanje planete, kaže Jang. Ipak, svi ćive na istoj planeti i bog toga se za budućnostz želi postizanje zajedničkog rešenja:

"Kini je zaista potrebno više razvoja. Postoji još uvek mnogo ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Mora dakle da se pronadje ravnoteža izmedju privrednog razvoja i zaštite okoline kao i savladavanja promena klime."

U odnosu na privredno veoma veliki rast Kine, EU se žali pre svega na veliki trgovinski deficit. Klina izvozi u Evropu robu za 130 milijardi evra više nego što se iz Evrope isporučuje u Kinu. Pristup evropskim firmama mora da bude poboljšan, zatraćila je Evropska komisija.

Nemački ministar spoljnih poslova koji je ujedno i predsedavajuči G8, polazi od pretpostavke da će se u vezi sa zaštitom klime u poslednjem trenutku postići dogovor:

"Postoje različiti pogledi s ove i s one strane Atlantika i u vezi sa obavezujućim i jasnim graničnim vrednostima i moramo da vidimo da li ćemo približiti stavove narednih dabna pred početak susreta u Hajligendamu."

U političkim pitanjima je EU i dalje saglasna sa Kinom , kaže Štajnmajer. Spor oko iranskog atomskog programa mora da bude rešen mirnim putem.

"Ovde smo uvek bili saglasni da moramo da povećamo pritisak na Iran, kako bismo ga pokrenuli da ispuni očekivanja medjunarodne zajednice i Medjunarodne agencije za atomsku energiju."