Protesti razdvojili Erdogana i Gula

Dva najmoćnija čoveka turske politike, premijer Redžep Tajip Erdogan i predsednik Abdulah Gul, „preživeli“ su proteste u Turskoj, ali su iz te situacije izašli svako na svoj načine. Popularnost i podrška premijeru Erdoganu doživela je snažan udarac, dok je njegov dugogodišnji politički saveznik, predsednik Abdulah Gul, zaradio zahvalnost svojim umerenim i konstruktivnim tonom tokom krize.

Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da je Erdoganova popularnost opala za sedam odsto tokom prethodnog meseca. On sada ima podršku 53,5 procenata građana. Sa druge strane, prema istraživanju turske kompanije „MetroPOL“, skoro dve trećine ispitanika (72,5 odsto) odgovorilo je da od svih postojećih političkih figura najviše vole predsednika Abdulaha Gula.

„Generalno gledano, popularnost predsednika je uvek bila veća od popularnosti premijera, pošto odluke predsednika ne utiču direktno na svakodnevni život ljudi, dok odluke premijera često mogu da izazovu uznemirenost u jednom delu populacije“, objašnjava za DW Ozer Sencer, direktor organizacije „MetroPOL“.

„Međutim, drugi bitan faktor koji je doveo do takvog rezultata ima koren u reakciji na Erdoganovu oštru retoriku, njegov radikalni stav. U poređenju sa Erdoganom, Gul ima mnogo umereniji pristup i retoriku. Te očigledne razlike utiču na način na koji ljudi vide dvojicu najmoćnijih političara“, smatra Sencer.

Prema tom istraživanju, dok podrška Erdoganu generalno opada, on je i dalje najmoćnija politička ličnost među članovima i simpatizerima vladajuće stranke Pravde i razvoja (PPR), koja računa na 35 odsto ukupnog biračkog tela. Za razliku od Erdogana, Gul je uspešno dostigao do šire populacije, uključujući i liberale, nacionaliste i ostale koji inače ne glasaju za PPR.

Različiti politički stilovi

Novinar Sedat Bozkurt, koji već dugi niz godina prati političku situaciju u Turskoj veruje da se rascep između te dvojice političara proširio zbog protesta u parku Gezi. „I Gul i Erdogan započeli su svoje karijere kao pratioci bivšeg islamističkog lidera, Nekmetina Erbakana i njegovog Nacionalističkog pokreta tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Njih dvojica bili su najuticajnije figure u reformističkom krilu tog pokreta, da bi 2001. godine osnovali PPR“, podseća Bozkurt.

Gul je oduvek smatran za umerenog diplomatu, delom zbog toga što je predstavljao svoju partiju u Evropi tokom devedesetih i imao funkciju ministra spoljnih poslova između 2003. i 2007. godine. Ipak, za mnoge posmatrače, Gulu nedostaje harizma koja se pripisuje Erdoganu.

„Gul je više orijentisan ka Zapadu. On je prihvatio zapadne norme i učinio da proces pridruživanja Evropskoj uniji postane prioritet u Turskoj“, ukazuje Bozkurt za Dojče vele. „Tokom protesta u parku Gezi videli smo sledeće: dok Gul vidi demokratiju kao proces učešća, Erdogan je skoro pa sužava samo na glasačku kutiju (izbore). Erdoganov pogled na proces pridruživanja Turske Evropskoj uniji je isto tako veoma različit od Gulovog. Erdogan je tipičan konzervativan političar u turskoj kontekstu, ali je svakako veoma jak i uspešan“, ocenjuje Bozkurt.

Prošlog meseca, tokom protesta protiv Vlade, premijer Erdogan oštro je kritikovao demonstrante, poručujući im da odmah napuste ulice i da glasaju na izborima, a ne na trotoarima. Predsednik Gul je, s druge strane, u javnom obraćanju pozvao na umerenost i naglasio da se „demokratija ne završava na izborima“.

Njihove različite izjave izazvale su nagađanja o jazu između te dvojice lidera i podstakle neke analitičare da se zapitaju jesu li su već počele pripreme za nadmetanje na predstojećim predsedničkim izborima zakazanim za avgust 2014. godine.

Iza zatvorenih vrata

Dvojica lider do sada su bila udržana od bilo kakvih oštrih kritika upućenih onom drugom. Erdoganovi saradnici izričito su odbacili različite navode medija o nekakvoj konkurenciji između Erdogana i Gula, nazivajući ih „spletkama“ usmerenim „da podstaknu konflikt između dvojice političara“ kako bi se srušila Vladu.

Uprkos poricanju, Erdoganov politički manevar iza zatvorenih vrata nagoveštava da konkurencija među tom dvojicom ne samo da postoji, nego i raste. Prošle godine, naime, Erdoganovi bliski saradnici pokušali su da promene Ustav kako bi sprečili da se Gul po drugi put kandiduje za predsednika. Taj pokušaj nije uspeo.

Još uvek nije jasno da li će Gul zaista da se kandiduje za drugi mandat, ali njegovi nedavni nastupi u javnosti i kampanje preko društvenih medija pokazuju da on namerava da nastavi da bude politički aktivan još dugo nakon 2014. godine.

Erdoganovi planovi

„Dugogodišnja želja premijera Erdogana jeste da promeni politički sistem u Turskoj u isključivo predsednički, i da postane prvi direktno izabrani predsednik koji ima veliku moć“, smatra Bozkurt. U sadašnjem sistemu, uloga predsednika uglavnom je ceremonijalna, dok izvršnu moć sprovode Vlada i premijer. „Protesti u parku Gezi pokazali su da će Erdogan morati da odustane od tih planova, pošto mu nedostaje podrška da promeni Ustav“, zaključuje novinar Bozkurt.

Prema njegovom mišljenju, izgleda da je Erdogan ostao bez alternative. On će se najverovatnije kandidovati za predsednika na izborima sledeće godine, kada će se po prvi put direktno birati predsednik. Čini se da mu je to jedina opcija, jer po sadašnjim pravilima on ne može da se po četvrti uzastopni put kandiduje za premijera.

Erdogan je dugo bio glasni zagovornik statuta svoje partije koji je ograničavao političke pozicije na tri uzastopna mandata. Kako njegove nade da uspostavi jak predsednički sistem blede, on se sada suočava sa dve mogućnosti: ili da promeni statut partije ili da se kandiduje za predsednika na izborima koji će se održati sledeće godine.

Konkurenti za predsedničku funkciju

„Na mogućnost otvorenog suočavanja ili možda čak i trku između Gula i Erdogana na predsedničkim izborima gledam kao na malo verovatnu“, kaže Bozkurt. Prema njegovom mišljenju, Turska može da prihvati model „Putin-Medvedev“, kao rešenje koje funkcioniše za održavanje obojice na vlasti i za očuvanje harmonije u redovima stranke Pravde i razvoja.

Iako to može da bude dobro za stranku, demonstranti u Turskoj zabrinuti su zbog toga. Uprkos tome što se Erdogan razmeće svojim uspešnim mandatom, mnogi od njih osećaju da se on ne razvija u demokratskom smeru.

„Veoma verovatan scenario je da će se Erdogan trkati za predsedničku poziciju 2014. godine, dok će Gul 2015. godine postati lider stranke i premijer“, kaže Bozkurt. „Kratkoročno gledano, to rešenje može da spreči tenzije između dvojice lidera, ali ostaje da se vidi šta će se desiti posle 2015,“ upozorio je Bozkurt. On smatra da će Erdogan na toj poziciji verovatno pokušati da dođe do što više moći i uticaja na Vladu, što može da prouzrokuje nove napetosti ili možda čak i krizu.

Turska istovremeno pomno posmatra svoje komšije – to kako se stvari odvijaju u Siriji i Egiptu. Ostaje, takođe, neizvesnost koja se tiču inicijative Vlade da pronađe mirno političko rešenje za pitanje Kurda. Nepredviđene promene poput ovih u vezi sa Erdoganom i Gulom, takođe bi mogle da utiču na pravac političke budućnosti Turske i njenog rukovodstva.

Autori: Ajhan Šimšek / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković