Protesti zbog reforme pravosuđa

Igor Tuleja u maslinasto-zelenom sakou na pozornici ispred varšavskog parlamenta govori polako. Bira reči, jer želi da ga razumeju. Tog sudiju, koji uglavnom govori uglađeno, već prepoznaju po njegovoj novoj ulozi. Sudijsku odoru, simbol njegove funkcije, drži pod pazuhom. Ruke je stavio u džepove. On jeste državni službenik, ali je i samo običan čovek – to je signal koji želi da pošalje. Oko Tuleje su njegove kolege sudije, ali i građani koji ga podržavaju. „Dobro je što ste tu“, obraća se mnoštvu okupljenih građana. „Ima trenutaka kada su reči suvišne.“

„Danas su na redu sudije, a sutra ti!“ Pod tim sloganom na proteste su pozvala udruženja zaposlenih u pravosuđu, ali i grupe koje se bore za zaštitu ljudskih prava, opozicija... „Mi branimo pravo zajedno sa građanima“, kaže Tuleja za DW. On je postao poznat jer se našao u unakrsnoj vatri desničarskih medija i političara. Postao je simbol otpora protiv „reforme pravosuđa“ vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS).

Dugo nije bilo toliko ljudi na protestima za odbranu pravosuđa kao ove srede (18.12). Ne i dovoljno. Kako primećuje jedan strani novinar, „pravna država se u Poljskoj demontira, a samo mali broj ljudi demonstrira.“

Tvorci ustava su poljskom pravosuđu dali posebno veliki stepen autonomije. Sigurno da je to posledica i nekadašnje, komunističke zloupotreba pravosuđa. Do reforme pravosuđa, sudije su birali sudije, a politika se u to malo mešala. Ali, onda je vladajuća stranka PiS predstavila nacrt zakona koji ne samo da zadire u imenovanja, već i u sadržaj aktivnosti sudija.

Disciplinovanje sudija

Nedelju dana otkako je nacrt objavljen, kritičari ocenjuju da je predloženi paket „represivan“, da je cilj da se disciplinuju sudije koji se protive zakonu, odnosno reformi. A poljske sudije to rade, i to ne samo verbalno već na neke načine i službeno. Evropski sud je, naime, ocenio da se nacionalna pravila smeju zaobići ukoliko su u suprotnosti s osnovnim demokratskim postulatima. Vrhovni sud Poljske je početkom ovog meseca doneo presudu u kojoj se naglašava da bitni delovi reforme krše ta osnovna pravila: novi način imenovanja sudaca kao i novo disciplinsko veće koje može da degradira i smeni sudije.

To znači da sudije mogu da budu kažnjavane, a ako je potrebno i smenjene, ako dovode u pitanje zakone, ako „neprijateljski“ nastupaju prema državnim organima ili jednostavno ako „drugim sudijama“ osporavaju legitimitet.

Vlada sa svoje strane tvrdi da sprečava haos u pravosuđu i da želi da zaustavi sudije koji se na nedopustiv način mešaju u politiku. Sličnih pravila, dodaju, ima i u Nemačkoj i Francuskoj. „Ne odustajemo“, izjavio je televiziji Polsat državni sekretar u Ministarstvu pravosuđa Mihal Vojcik još tokom protesta. On ističe da se „ne sme dozvoliti anarhija“.

Ne ugrožava vlada pravo i red u zemlji, već protivnici reformi, dodaje. U jednom objašnjenju koje je objavljeno i na nemačkom, navodi se da se niko hrabrije ne bori za pravnu državu od vlade. „Nacrt zakona ni u kom slučaju ne ograničava nezavisnost sudija, koji su važan element demokratske pravne države“.

Pravnica Silvija Gregorčik-Abram iz inicijative „Slobodni sudovi“ to negira. U nacrtu zakona ima „rastegljivih paragrafa“ koji bi u suštini mogli da znače bilo što, kao na primer zabrana „političkih aktivnosti“ sudija. „Ko bi trebalo da bude kažnjen? Onaj koji demonstrira s transparentom ’Ustav’ ili neko drugi?“, pita se Gregorčik-Abramova. Ona smatra da bi zakon trebalo da zastraši sudije i da omete njihov rad.

„Zakon za Polegzit“

Pasivnost mnogih ljudi ide na ruku poljskoj vladi. Već tokom večeri u sredu televizija TVP, bliska vladi, javila je da je na protestima bio „mali broj“ ljudi. Malgoržata Gersdof, predsednica Vrhovnog suda, upozorava da će posledice uskoro osetiti i oni koji se drže po strani. „Ovo nije šala. Ovo je najopasniji zakon s kojim smo se do sada suočili. Može se vrlo brzo dogoditi da izletimo iz Evropske unije“, izjavila je Gersdofova za stanicu TVN. Pa i „obične sudije“ kao Tuleja imaju utisak da je Poljska mentalno već izvan Unije.

„Kad te promene stupe na snagu, poljski sudovi više neće biti evropski. Oni nas neće samo sprečavati da se pridržavamo Ustava i nacionalnog prava, već i prava EU“, tvrdi Tuleja. Mikolaj Malecki sa univerziteta u Krakovu u jednom televizijskom intervjuu je rekao: „Ako ne poštujemo sopstveno pravo, morali bismo onda da računamo s tim da više nemamo šta da tražimo u EU.“

Radi se o građanima

Gržegorž Antoševski iz jednog malog grada udaljenog 400 kilometara od Varšave, došao je u glavni grad na demonstracije. Protestuje redovno još od decembra 2015. i nosi majicu s natpisom „konstytucja“ (ustav). Tada se radilo o Ustavnom sudu koji je bio prvi cilj reformi. On ne poriče da je potrebna reforma pravosuđa, „ali to još uvek ne znači da se sme da se zloupotrebljava ustav“.

Na pitanje zašto onda na ulice ne izađe više ljudi, pravnica Gregorčik-Abram kaže da bi im trebalo jasno objasniti o čemu se radi. „Svaka autoritarna vlada kreće se istim putem: prvo preuzima ustavni sud i kompletno pravosuđe. Jer, ovde se ne radi pre svega o sudijama, već o građanima.“

Nacrt zakona bi uskoro trebalo da usvoji poljski parlament. „Ne mogu da vam obećam da ćemo pobediti, ali mogu da vam obećam da sudije neće samo da pričaju o ustavu, već uraditi sve kako bi ga odbranili“, obećava sudija Tuleja na demonstracijama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android