Teško da Evropska unija može mimo sveta. Ona je dugo bila uverena da će kompromisima moći da prevaziđe krize i da niko neće uspeti da potrese demokratske temelje zajedništva. A sada doživljava to da stara uverenja bivaju odbačena čak i u okviru EU, i pred zadatkom je da svoj identitet iznova mora da potvrđuje. Ali, umesto toga, tu je mladi kancelar koji misli da bi taj stari klub trebalo skrenuti udesno. Kurc bi tako mogao da napravi grešku kao predsedavajući EU. I to dramatičnu.
U teškoj je situaciji onaj ko mora da s pozicije predsedavajućeg EU u narednih šest meseci upravlja Unijom. Bez obzira na to iz koje političke stranke da dolazi, predsedavajući Uniji mora da obezbedi ravnotežu između nacionalnih interesa, raspoloženja i političkih ciljeva. To podrazumeva i da se sopstveni zahtevi na neko vreme ostave po strani.
Sačuvati Evropu uz pomoć nacionalizma?
Zahvaljujući ironiji, slučaju, ili tačnije rečeno Bregzitu, u toj ulozi našao se Sebastijan Kurc. Predsedavanje Uniji trebalo je zapravo da preuzmu Britanci, ali su se oni zbog Bregzita povukli. Uskočila je Austrija, i ona sada, sa svojom vladajućom koalicijom u kojoj učestvuje i ekstremno- desna FPÖ, na jedan poseban način predstavlja otelotvorenje onoga što neki smatraju da je „novi duh u Evropi“ – otklon od liberalne demokratije. U svakom slučaju, šef FPÖ Štrahe vredno radi na prekograničnom savezu s istomišljenicima iz susednih zemalja. I dok se formira se svojevrsna internacionala populista, kancelar Kurc napregnuto gleda u stranu i neprestano ponavlja evropske floskule.
On tako pravi temeljnu političku grešku, jer se od samog početka kocka sa svojom verodostojnošću. Ali Kurc pritom nije sam. Kurs umiljavanja Mađarskoj Viktora Orbana, čoveka koji u svojoj zemlji odnedavno može da one koji pomažu izbeglicama kazni kao kriminalce, predstavlja u suštini izvorni greh. Pritom je kompletna Evropska narodna stranka na istom brodu, koji Orban već godina u tišini vodi u autokratiju i čiji moralni apeli i proevropski govori odavno deluju kao pravo licemerje.
Sebastijan Kurc želi da nas uveri da se u isto vreme može podržavati nacionalizam i ipak nekako održati Evropa. A upravo mala Austrija profitira od blagodeti te Evrope. Ali jedno isključuje drugo: ili će u Beču da viču „Austrija na prvom mestu“ ili će kancelar da radi za zajednicu. Isto važi i za Italiju, gde Mateo Salvini zatvara luke i istovremeno poziva Evropljane na solidarnost. A ono što se proteklih dana dogodilo sa CSU u Berlinu i Minhenu sumnjivo liči na ono „Nemačka iznad svega“ i deluje kao da dolazi iz iste fabrike ideja. Ono što se na taj način prodaje jeste politički varljiva ambalaža! Ili nacionalizam ili Evropa – za jednu od te dve stvari će morati da se opredele se šefovi država i vlada EU. A lažni, dvostruki kurs, koristi samo daljem usponu desničara i širi klicu evropskog raspada.
Trump i Putin – stvarni evropski problemi
Austrijski kancelar je politiku prema migrantima stavio u centar svog rad. Po tom pitanju bez svake sumnje ima mnogo posla, jer EU već godinama ne može da postigne dogovor o nekom razumnom rešenju. Ali najvažnije teme Evrope trenutno bi trebalo da budu raspad zapadne zajednice vrednosti, trgovinski rat Donalda Trampa i njegov napad na NATO koji se očekuje. Onaj ko želi, tome bi mogao da doda i volju predsednika Putina da se upliće i njegovu volju za moć. To su stvarne opasnosti za sve nas, a ne oni četrdesetak hiljada migranata, koliko ih je ove godine do sada stiglo na obale EU.
Nama u Evropi nije potreban „projekat straha“, kojim se od migranata prave žrtvena jagnjad za političke propuste u zemljama-članicama, za nedostatak pravde i raspodele. I nisu nam potrebni jednostrani, nacionalni potezi koji onemogućavaju human i fer odnos prema svetskom fenomenu masovne migracije.
Još iz 20. veka znamo kakve su posledice onda kada većina bude nahuškana protiv manjine. Čini se međutim da bi čitav niz evropskih političara ponovo da gleda u taj ponor. Neki od njih očigledno žive i u Bavarskoj. Oni se igraju vatrom i pri tom na kocku stavljaju Evropu. To bi moglo da se pokaže kao istorijska greška.